Čikago, novembra 1997. Bogati srpski emigrant unajmljuje Luku Vranića da ispita slučaj otete devojčice. Međutim, čitava sitacija se zakomplikuje kada nepoznati, maskirani ubica počinje da ubija ključne igrače čikaškog podzemlja koji su, istovremeno povezani sa slučajem koji Luka istražuje. Da stvar bude gora, teatralna surovost i činjenica da mu oružje ne može ništa, Luku navodi da posumnja kako je okrutni viđilante takođe vampir...

            Luka Vranić je imao loš predosećaj. Stvari su u ovoj noći krenulo po zlu već onog trenutka kada je neko na nimalo nežan način objasnio Lorensu Kordobi da se za neke stvari u životu plaća veoma visoka cena. Međutim, ono što se desilo u "Anđeoskom Srcu" bilo je više nego zbunjujuće. Odbijao je da poveruje da je za taj masakr odgovoran isti čovek koji je prerezao vrat sirotom Lorensu. Jedan, jedini čovek... Protiv dvadeset žestokih i do zuba naoružanih uličnih igrača? Nemoguće. A, opet, ceo lokal izgleda kao da se neko prosto prošetao kroz njega, usput izrešetavši čitavu bandu, zatim sustigao Tomija na krovu i hladnokrvno ga overio metkom u srce. Logika je govorila jedno, ali prosta činjenica da postoji stvar koja itekako povezuje ova dva događaja, nešto sasvim drugo.

            Ptica.

            Perje u Lolovim ustima i vrana koju je video u kafiću. Koincidencija ili jasna veza između ta dva događaja koja jasno ukazuje da je i u prvom i u drugom slučaju prst na obaraču držao isti čovek.

            Čovek?

            Pa, dobro... Možda ono što je ostalo od čoveka.

            Ako postoji neka veza, a sada je već gotov sigurno da je ima, onda je svakako osoba koja bi mogla da razjasni puno toga upravo Otac Solano. Treći na spisku koji mu je dao Popović. Smerni katolički sveštenik i preprodavac droge i maloletne dece.

            Luka zaustavi svoj tamno-plavi BMW ispred zgrade crkve.

            Stresao se od hladnoće kada je izašao u hladnu novembarsku noć.

            Okolinom je vladao mrak, park ispred crkve bio je pust, ispresecan stazama i posut istrulelim lišćem. Gole krošnje drveća u pozadini činile su nimalo hrišćansku, gotovo samoubilačku pozadinu.

            Luka se ogrnu šalom i krenu dugom stazom do ulaza crkve gde pokuca na visoka masivna vrata od hrastovine.

            Neobična tišina vladala je unutar delimično osvetljene crkve.

            Gurnuo je vrata i ušao unutra.

            Odmah je na mermernom podu u neverovatno velikoj lokvi krvi spazio gomilu mesa i kostiju koja je nekad bila Otac Solano. Prišao je polako trudeći se da svojim cipelama od 500 dolara ne ugazi u još uvek toplu krv. Leš je izgledao istinski jezivo. Sa dve zjapeće rane, jednom od hica koji je razneo koleno i drugom gde je metak otkinuo pola leve ruke zajedno sa ramenom. Treći hitac ga je koštao polovine lobanje.

            Na pola metra od tela ležalo je oružje kojim je sveštenik ubijen. Razorni Digl.

            Nešto šušnu tada par metara ispred i Luka podiže pogled.

            U vrhu oltara, ispod statue raspetog Hrista, stajala je velika crna ptica.

            Ugledavši ga, ona raširi svoja ogromna krila, odlete ka svodu crkve i tamo se stopi sa mrakom.

            Dva metra od oltara, neposredno iznad velikog raspeća, jedna visoka crna senka stajala je na mestu predviđenom za crkveni hor.

            "Đorđe?", promrlja Luka.

            Senka se pomeri i Luka spazi mladića duge cne kose, sa licem ponovo rođenog mrtvaca, bez očiju, bez usta, obučenog u crni mantil ispod kog se jasno videla tunika izbušena mecima. Rana koju mu je naneo Otac Solano svojim probojnim pištoljem još nije bila zarasla i Luka to jasno mogao da vidi čak i sa ove udaljenosti.

            Gledali su jedan u drugog ćutke par dugih sekundi, a onda mladić neverovatnom brzinom nestade u mraku. Luka potrča u pravcu oltara, pope se uz drvene stepenice do mesta iznad Raspeća ali sve što je mogao da vidi jeste prozor u uglu kroz koji je stranac otišao neznano kuda.

nastaviće se