VESTERN NAŠ NASUŠNI

Čitaoci koji su tek načeli treću deceniju kao i oni stariji setiće se vremena kad se sav program malih ekrana TV prijemnika mogao prebrojati na dva prsta jedne jedine (multi) nacionalne televizije. To sećanje na živopisno detinjstvo i mladost te mahom crno bele ekrane podsetiće ih na činjenicu da se među muškim pripadnicima populacije pravi spektakli bili retki, mahom večernji, užici u filmovima sasvim određenih žanrova - koji, ma šta vi pomislili, nisu imali u sebi (gotovo) nikakve golotinje. Bila su to svakako bezbrižnija vremena: budući da je akcioni film bio nepostojeća kategorija a da je triler u to vreme mahom podrazumevao ekranizaciju besmrtne Agate Kristi, kao malo dete radovali smo se nedeljnom "partizanskom" filmu ili prilično ređem "kaubojcu". Za razliku od ratnih filmova, koji iako nabijeni akcijom ipak nisu bili za svačiji (ideološki) ukus, kad god bi se vestern udostojio da pohodi dnevni ili večernji program, bivao je dočekan sa, čini se, nepodeljenim simpatijima. Za popularnost vesterna bila je zaslužna njegova nužna mitska dimenzija, poslovična žanrovska privrženost dinamici, ali i, reklo bi se, sasvim jasna i nedvojbena podela na dobre i loše oličena u dihtomiji kauboja i indijanca, odnosno belih i crnih šešira.

Jedina muka s vesternima bila je ta što se urednici filmskog programa nisu nikako davali ubediti da je to najsuperiorniji žanr sedme umetnosti, pa su programsku šemu popunjavali i kojekakvim dramama, komedijama i ostalim prevaziđenim oblicima filmskog stvaralaštva. Koliko god bio veliki, taj je problem, u to vreme, ipak bio rešiv - bila su to svakako bezbrižnija vremena, u kojima su svi su problemi bili rešivi. Ovaj konkretni problem, naime, rešavan je na kioscima, kupovinom stripova koji nas opskrbljivali "kaubojcima" u ogromnim količinama i time zadovoljavala našu potrebu za nasušnim vesternom. Mnogima će se oči zacakliti prisećanjem na, u to vreme, opšte rašireno iščitavanje i obaveznu razmenu strip izdanja Zlatne serije i Lunovog magnus stripa novosadskog Dnevnika, na sve one časove dokolice prekraćene listanjem Zagorovih, Teksovih, Kenovih avantura...

A izdanje novosadske "Western kolekcija" će, u svakom slučaju, ta i takva prisećanja s lakoćom proizvesti. Pomenutu kolekciju kratkih vestern priča, uostalom, i sačinjavaju kratki stripovi Branislava Kerca, Svetozara Obradovića, Branka Plavšića, Sibina Slavkovića, Zdravka Zupana i Radiča Mijatovića koji su i objavljivani kao dopuna Dnevnikovim izdanjima. Naime, ove su kratke priče mahom služile da u Dnevniku popune prostor iza nosećeg materijala italijanske izdavačke kuće "Serđo Boneli", pa su tadašnjim pasioniranim čitaocima i otud dobro poznate, kao i iz Mini West izdanja "Dečijih Novina" iz Gornjeg Milanovca. Ovim pričama, koje uglavnom obuhvataju avanture izvidnika Kelija Branda, šerifa Sajmona Šilda i lovca na ucene Klinta Kalahana, ide u korist i to što su, iako dopunski materijal, umele da u zasenak bace i stripove kojima su u izdanju po nuždi izigravale drugu violinu - što dosta govori o samim pričama, ali i o stripovima koje su dopunjavale.

Stripovi koji sačinjavaju "Western kolekciju" nastali su na tekovinama rada Alberta Breće, Artura Del Kastiljasa, Alberta Salinasa i drugih autora koje je objavljivala edicija  Crtani romani, što autori sami navode,  ali i filmova glavnih eksponenata Špageti vesterna, Serđa Leonea i Serđa Korbučija kao i liku i delu Klinta Istvuda, što se jasno vidi u grafičkoj naraciji kao i ikonografiji i mizanscenu stripova. Toliko o uticajima, a o autorima... Pa, dovoljno je reći da je najveći deo autorskog tima "Western kolekciji" osamdesetih kreirao Tarzanove avanture koje su potom objavljivane u mnogobrojnim zemljama pa da stvar automatski postane interesantna. Ako se uz to doda da ove priče iz prve ruke pokazuju, gotovo u detalje, razvojni put Branislava Kerca, Svetozara Obradovića, Sibina Slavkovića i Branka Plavšića, okosnicu takozvane "novosadske škole", kao i činjenica da se u "Western kolekciji" veoma hrabro objavljeni neki od početnih, nikada do sada viđenih stripova dueta Kerac-Obradović, postaje jasno da je, uz to što je ovo štivo interesantno ljubiteljima vesterna, nesumnjivo bitno i poštovaocima domaćeg stripa.

Postoji još jedna zanimljivost vezana za ove stripove - naime, njihov povremeno samoironijski otklon, revizionistički tretman američkih Indijanaca i često zalažnje u pravu pravcatu dramu uspešno su maskirane u klasičnu vestern avanturu, koju uprkos tome svojim tretmanom neretko nadrastaju. Paradoksalno, ne stiče se dojam da se u ovom slučaju radi o svesnoj nameri autora, već o veoma slobodnoj saradnji grupe autora, koji svoje prijateljstvo iz života s lakoćom prenosi na strane stripa. Ta lakoća, nastala kao proizvod međusobnog poverenje autorskog tima, na veoma ubedljiv način čitaocu dočarava koliko su se autori zabavljali stvarajući stripove i omogućava mu da u toj zabavi barem delimično i sam uživa. Kada se nezaobilaznoj nostalgiji doda već pomenuta pitkost stripova te njihova sposobnost da zaista zabave, postaje jasno je da ovo izdanje ima dovoljno aduta da veliku većinu svoj čitaoca ni u kom slučaju ne ostavi ravnodušenim.

Vesterna je svakim danom, na žalost, sve manje, bezbrižna vremena su, takođe svakim danom, sve dalje. "Western kolekcija" će svom čitaocu pomoći da tu činjenicu, koje je bolno svestan, bar na dvestotinak strana zaboravi.