INTERVJU SA LAZAROM KAČAREVIĆEM:

PLIVANJE U MUTNIM VODAMA (2)

Kazao si da si odabrao ono što si oduvek voleo, većina će se složiti da jedino tako i treba raditi u životu. Da li ti se ta odluka u životu ipak učinila varljivom? Da li je bilo trenutaka kada si se ipak pokolebao, ili je ljubav prema crtanju toliko jaka da nijednog trena nisi sumnjao u sebe i u svoje odluke?

Pa zavisi na šta si mislio pod razlozima zbog kojih bih se pokolebao. Generalno gledano ja u glavi negde imam da je to "to". Jedna od onih stvari u životu koje me ispunjavaju i tu nema mnogo filozofije. E sad to su dva odvojena pitanja, kapiram. U materijalnom smislu gledano ja se ne zavaravam. Ovde od crtanja nema 'leba. Bar ne kakav bih ja da jedem i koji je iz dobre pekare. Tako da, što se tog momenta tiče, nisam se nikad pokolebao. Sa druge strane, jesam se pokolebao dosta puta kada je u pitanju bilo to što ja radim. Nisam od onih likova koji se probude jedno jutro sa idejom da su umjetnici, i onda nacrtaju čiča glišu i brže bolje objave svoje postojanje svetu bez trunke svesti da to možda ne valja. I onda, u tom kontekstu, imao sam gadnih kriza. Par puta sam se zaista razmišljao da odustanem i bio sam toliko u autu da sam čak uzimao za ozbiljno i mišljenja profesora sa svog fakulteta, što je smešno imajući u vidu kakav smo mi fakultet zapravo al' ajde. Pretpostavljam da je ono što hoću da kažem, to, da se uvek poredim sa boljima. I činjenica da ne mogu da uradim nešto kao oni mi stvara strašan pritisak i obara moral. Ja sam uvek mislio da je to prilično jednostavan proces. Vidiš nešo što ti se svidi, skapiraš što je goša radio i precrtaš plus malo doteraš na svoj fazonj. Ma važi, može al' ako ćeš da se zadovoljiš poluproizvodom. Nije jednostavan posao gledati radove ozbiljnih ilustratora, provaljivati tehnički način na koji su došli do nekih stvari u svojim ilustracijama i paralelno sa tim sagledavati i učiti o likovnosti (koja je meni do skoro bila jako,jako slaba strana). Pa još preko toga učiti i osnovni/razvijati svoj/ workflow. E onda na to dodaš da ja tu generalno nemam neki određeni pravac već da me sve interesuje što celu stvar dodatno komplikuje. Npr. da sam furao jedan isti fazon bio bih mnogo bolji nego sad, ali sad sam svestraniji....Elem, srećom, imao sam par kolega koje sam redovno šikanirao i koje su me u većoj ili manjoj meri vraćale na kolosek. Takođe, uvek sebi ponavljam nešto što je Geto jednom prilikom izjavio, a to je da je prvih 10 godina najteže.

Kao što si sam rekao, cilj ti je da budeš dobar, a stil će doći sam po sebi vremenom. Ipak, siguran sam da je neko uticao na tvoje formiranje kao umetnika. Hoceš li nam otkriti o kome se to radi?

Loše sam se izrazio. Cilj mi je da budem najbolji. A ni to nije poenta već da ću, ako pucam dovoljno visoko i trudim se, sigurno uraditi više nego da se trudim da budem prosek zar ne? A što se uticaja tiče... Joj živote, ‘de me nađe. Ne znam koga bih izdvojio. Pazi ovako, suviše odličnih ilustratora ima na ovom svetu koje pratim a koji rade totalno različite stvari. Nije to sad jedan ili tri ilustratora. To mi je onako klinački pristup.. Metalika je najbolja...U čemu tu? Uglavnom je to veliki broj ilustratora sa gomilom svojih radova među kojima se nađu i biseri koje ja skupljam i koji me inspirišu. Ako bih krenuo da ti nabrajam sva imena ne znam šta bi ispalo od toga :) Al' aj da ne budemo nekulturni. Šta znam, počelo je kada mi je kolega pokazao Ruskog ilustratora Anry-a, i radove Paula Bonera za Rachkam. To mi je bilo interesanto jedno vreme. To me je povuklo čini mi se. A onda sam recimo odlepio na Craig Mullinsa koji nema veze sa prvom dvojcom i odatle naleteo na Nicolasa Bouviera, Andree Wallina, Leventea... Pa na likove kao što su Adam Ford,  Kekaki Kotaki, Sam Nielson... i tako dalje i tako bliže....

Pa nisam je nikad preispitivao jer je ceo put jednostavno išao tim smerom, i taj put mi je ok za sada. Mislim da si ti sam to najbolje rekao, ilustracija - priča u malom. Sa druge strane strip zahteva neke druge kvalitete koje ja još nemam pa se pomalo ni ne usuđujem da kročim na taj teren. Mada, sa druge strane nisam ni zatvoren za strip jer sam čuo posle salona da se neki ljudi raspituju za mene. Šta znam, videću kuda me put odvede, sve se na kraju svodi na isto čini mi se. Bitno je da uživam u onome shto radim kad prođ prvih 10 godina

Što se konkretnog rada tiče, kakva ti radna atmosfera odgovara? Mir i tišina doma? Okružen prijateljima iz struke koji ti pomažu savetima i sugestijama ili si ti otišao korak dalje?

Mrak, mir i mrtva tišina.. ukratko noć. Ali sam skapirao da mi više dođe kao poštapalica jer ne mogu da se svrtim preko dana kada bi i bilo normalno da radim. Zbog toga uveče/popodne često nisam slobodan da izađem sa devojčicom ili da radimo nešto zajedno. Tako da nisam baš zadovoljan time i pokušavam to da promenim.
 

Šta te najvise inspiriše kada dođe red na posao? Kako prevazilaziš blokade koje neminovno dolaze u kreativnom procesu kada    naletiš na jedan od ''onih'' dana?

Pa zavisi šta radim. Nekad je priča koju ilustrujem, nekad je ideja o kojoj sam moram da razglabam pa uradim skice na osnovu nje, a nekad i pare naprosto. Sa blokadama više nemam problema. To je stvar vežbe i fleksibilnosti. Ako ste profesionalac ili stremite ka tome kao što ja pokušavam, onda nema - Boli me glava, Mrzi me, Spava mi se, Nije mi dan jer nisam inspirisan -. Sa jedne strane to je nešto što sam šsh na drugoj godini studija uvideo kao potencijalni problem, i zbog čega su mi vežbanje, i posle posao u Zabavniku strašno koristili. Sa druge strane tu mi je npr i Tihomir Celanović pomogao sa savetom da, kad ne znam šta ću, ja probam nešto drugo. Uglavnom, sad nemam momenata da zabodem i ne znam kako dalje. Kao i svima, i meni dođu dani kada me mrzi da živim a moram da radim. Onda u igru stupa to što sam ranije dovoljno radio da znam da ne mogu da ustanem sa kompa, i to što imam dovoljno široku lepezu načina ilustrovanja da ako mi jedna ne ide ja pređem na drugu, i prilično sam postao komotan sa tim. Međutim.... desi mi se npr. da radim celu noć da bih predao ilustraciju u petak ujutru, i onda mi neko od ukućana kaže da je zapravo subota ujutru. Kao što mi se upravo desilo pre nekih pola sata. Kad ste na početku uvek se sapletete negde čini mi se...

Nastaviće se