Evo nas i u petom broju Steel Harboura i polako, ali sigurno napredujemo sa Simpsonovima. Ova rubrika je obeležena slavljeničkim bojama, jer za svega dva dana, 22. maja, punim 18 godina i konačno postajem produktivni član našeg društva, odgovoran pred Bogom i zakonom. O drugom razlogu za slavlje nešto kasnije. Mogu sa ponosom najaviti da ćemo u sledećoj rubrici pored standardnog Simpsons Comicsa imati i par drugih stripova iz Bongove bogate kolekcije. A sada pregled za ovu nedelju-

The Simpsons Comics #19

Umetnik radnije poznat kao Bart/The Artist Formerly Known As Bart

I kako se suočavamo sa velikom krizom Simpson serije na TV-u, stalnim opadanjem gledanosti i jednostavnog nedostatka ideja, ovaj broj Simpsonovih vodi nas u jedno srećnije vreme. Za razliku od današnjih sezona gde primat drži lik Homera, tokom prvih pet sezona TV serije Bart je bio taj oko koga se sve vrtelo. Prirodno, prateći trend TV serije, Bartomanija se prenela i na strip, pa tako imamo pet brojeva u kojima je glavni akter vragolasti Bart.

U 19. broju Simosnovih obrađena je već X puta viđena tema "Kraljevića i prosjaka", gde Bart nailazi na osobu identičnog lika, poznatu dečiju rok zvezdu i sa njime menja mesta. U suštini, to je sve što se dešava u ovom broju Simpsnmovih, jer ovoga puta ne postoji čak ni najmanja paralelna priča koja prati glavni tok radnje.

Džef Rozental možda i nije pokazao veliku scenarijsku veštinu na grananju glavne radnje, ali se zato barem poprilično potrudio da uradi ovu glavnu priču na nivou (najvišem mogućem kada je u pitanju ova tema...).

Sve počinje uobičajenim zapletom kada Bart, sasvim slučajno naleti na svog dvojnika i u dve reči shvate da zapravo obojica žude da oprobaju kako je to živeti život onog drugog. Mladi Bif, poznata rok zvezda, sa lakoćom shvata ko je ko u porodici Simpson tako da mu je brzo trebalo da se uklopi. Međutim, Bif je sobom doneo i par osobina koje nikako ne krase njegovog dvojnika- Vrednost, brižnost i želju za znanjem. Kako to često biva u stripu, ovu promenu ukućani i prijatelji Bifa, tojest Barta Simpsna primaju sa oduševljenjem, zdravo za gotovo, međutim ovakva nagla promena zapada za oko oštroumnoj Lisi. Ovakav koncept bi mogao sasvim lepo da prođe da IDENTIČNI zaplet nije izveden i prošli put, kada je šema oko plačućeg spomenika ponovo pala u vodu zahvaljujući Lisi. Da li je moglo da se smisli nešto malkice originalnije? Pa, odgovor se neminovno nameće...

No, kako bilo, promene se ogledaju kako na kućnom tako i na školskom planu, kada mladi Bif briljantno odrađuje test iz istorije i time uvaljuje sebe u veliku nevolju. Sve ovo, prirodno zbunjuje mladog Bifa, ali sve to samo zato što ne poznaje pravog Barta Simpsona i njegove u najmanju ruku labave radne navike i tako dolati u situaciju da mora da bratni svoju sujetu i čast njegovog nesrećnog dvojnika...

Sa druge strane imamo Barta koji se našao na mestu o kome je oduvek sanjao- Ulozi velike zvezde. Bez greške se uklapa u datu mu ulogu i nakon samo par minuta počinje obilato da koristi benificije koje nosi život njegovog dvojnika. Čarima nikad kraja: Limuzine, novac, devojke (ne pitajte mene šta radi klinac od 10 godinama sa dvosturko starijim misicama, sve je to plod bolesne mašte Brifa Rozentala), druženje sa ostalim zvezdama, intervjui i šta sve ne...

Stvar konačno kulminira kada Bart biva pozvan kao počasni gost u emisiji omiljenog mu TV klovna Krastija, ali se tu stvari pomalo komplikuju kada Bart dobija mikrofon u ruke...

I tako, dva dela priče dolaze do mesta gde se neminovno moraju sastati i konačno rasplesti.Bif na Lisin predlog odlati do škole gde samom direktoru diktira celokupni tok istorije od Prvog Svetskog rata pa naovamo, i kada konačno i njega i gospođu Krababl dovede do ivice ludila, konačno uspeva da dokaže da nije prevarant. Čast mlađanog Barta biva odbranjena.

I nakon ugašene vatre na jednom frontu, valjalo je priteći u pomoć Bartu za mikrofonom.

Klinci se kao u svakom dobrom dečijem stripu snalaze bez greške i tako Bart na plej beku otvara usta na text najpoznatije Bifove pesme i privodi celu stvar kraju na najbolji mogući način.

Netreba kriviti naivnost cele pričice, jer kada se uzme u obzir koncepcija tadašnjeg stripa čija su ciljna publika bili klinci osnovačkog uzrasta i sama istrošenost teme, krajnji rezultat i nije toliko poražavajuć. U stripu se javlja i par klasičnih Simpson fazona, začinjenih ironijom i pomalo nastranom humoru. I u ovom broju na kritičnim mestima "uskače" Homer ne bi li spasao celu stvar. Kontinuitet priče prilično je dinamičan, ali je jednostavno previše materijala zgurano na jednom mestu, tako da su primetne brojne nedorečenosti.

Na crtačkom planu, stripu strip nimalo ne zaostaje za radnjom. Phil Ortis, čovek koji je u proteklih 15-ak godina uradio godovo 80% svih Simpson Stripova, pružio je u najmanju ruku pristojnu partiju. Neiskustvo tada još mladog crtača dolazi do izražaja na par mesta gde je perspektiva postavljana na krajnje naivan način, crtež urađen bez dovoljno detalja, a na drugoj strani jednostavno bivao prenatrpan. Ipak, na par mesta me je kvalitet crteža doslovno zapanjio. Na njima je do izraza došao pun kapacitet ovog čoveka koji će se kroz godine rada razviti u nešto zaista posebno, tako da nije slučajno što se ovaj čovek razvio u neosporno najboljeg crtača kojeg je Bongo ikada imao. Art director i kolorista, Nejtan Kejn, uradio je standardno dobar posao na koloru, tako da se tu nema mnogo toga reći. Jedino treba istaći da je celokupna stvar koju rade Večernje Novosti na štampi ovog stripa na daleko višem nivou u poređenju sa originalnim izdanjem Bongoa iz devedesetih, ali isto tako i trejdovana izdanja Titan Booksa. Srbija definitivno ima jedno od najkvalitetnijih izdanja Simpson stripa koje je ovo izdanje do sada doživelo i ja se iskreno nadam da će tako i ostati.

The Simpsons Comics #150

How Sweet It Ain't

Razlog za slavlje! Simpsonovi su polako ali sigurno dogurali i do 150. broja prepunih sjajnim humorom kakav samo oni mogu da donesu!

Trenutka kada je mi je pao šaka, odmah sam shvatio da je strip nešto "deblji" nego inače. Razlog: Spektakularni, ogromni poster koji se evo sada ponosno šepuri na zidu iza mojih leđa!

Što se ovog slavljeničkog stripa tiče, mogu reći da je zaista osvetlao obraz! Crtačko scenarijski tim Boothby/Delaney doneo je jednu fenomenalnu epizodu u potpunosti zaokruženu u pogledu crteža i priče.

"Svo đubre dolazi iz Evrope", tako bismo od prilike počeli sa ovom pričom. Pošto je stanje u školskoj kantini Springfildske Osnovne škole postalo alarmantno, domar Vili uzima stvar u svoje ruke! Nema više debele dece koja će tamaniti burgere i slatkiše prepune "šupljih" kalorija, došlo je vreme za promene i to u vidu novog šefa kuhinje britanskog fensera Darcija Michaela.

 Poput uvoda u ovu priču, Darsi je konkretan: Došlo je vreme za pravu, domaću, organski uzgajanu hranu u školama na opštu sreću i zadovoljstvo (ha,ha,ha)... Mišljenja su podeljena: Đaci zgroženi, posluga skeptična, a direktor uplašen za školski budžet. Međutim, uz malu pomoć Vilija, njegov pobratim Michaelov program stupa na scenu.

A kako su čitavu stvar podneli naši glavni školarci Bart i Lisa? Da se pretpostaviti, naravno... Pošto je cela stvar u vezi nove kulinarske uprave postala poprilično ozbiljna, Bart pronalazi svoju veliku šansu za lakim bogaćenjem: Švercovanje slatkiša i ostalih masnih poslastica postaće njegova nova okupacija u školi na opštu radost njegovih mušterija i njega samog, naravno.

A šta je sa Lisom? Devojka nezadovoljna od prilike svime na svetu, naravno, pronašla je mesta za novi talas nezadovoljstva. Nadahnuta ishranom na ostrvski način, kreće u potragu za zdravom hranom kroz Springfild i prirodno, nailazi na velika razočaranja: Od marine, preko Krasti Burgera pa sve do italijanske pizerije nije uspela da pronađe ono za čime joj srce žudi. Očajnoj, kada je izgledalo da više nema nade otvaraju joj se novi horizonti u vidu excentričnog profesora Frinka. U ovom delu stripa vrtoglavo se otvara novi deo priče: Naime, profesor Frink snima jednu od "onih" naučno popularnih emisija sa ciljem da zabave publiku explozijama, trovanjima i mutacija raznih vrsta i naravno usput je upute u lepote prirodnih nauka (kako da ne...). Zašto bi sve to zanimalo Lisu? Pa, recimo da je dobila ponudu koju nije mogla da odbije- Gomilu svoje omiljene, 1000% organske hranice, a sve što treba da uradi je da postane asistent-potrčko u toj emisiji. I tako počinje zabava koja traje par stranica u kojima me je na spektakularan način zabavila beskorisnost i apsurdnost Frinkovih experimenata koja će i kulminirati u raspletu priče...

No, kako napreduje Bartov biznis? Prirodno, u celu stvar se upetljao i Homer, što je po meni potez broja. Homer, kao svaki savesni roditelj, za pišljivih pet posto "masnog" novca, svesrdno pomaže svom sinčiću u ilegalnoj radnji švercovanja klope. Ujedinjeni u svom nastojanju, Simpsonovi kreću u najspektakularniji šverc biznis veka.

Šema izgledala je ovako: Iz dana u dan Bart je upadao u nevolju i naravno roditelj (u vidu Homera) dolazi u školu na razgovor. Ništa neobično jelte? Bilo bi tako da ponositi tata Homer iz dana u dan nije dolazio sa novom "porcijom" zavoja na najneverovatnijim delovima tela. Do sada ste verovatno i sami shvatili, Homer je u te zavoje trpao neverovatne količin "robe" koju je njegov sin dalje "rasturao" (vidite li kako samo poznajem ulični vokabular dilera). No, u svom nastojanju da prenese što veće količine klope, Homer je malčice pretera, tako da je njegova šema pala u vodu kada ih je šef  Michael konačno raskrinkao.

Međutim, tu sledi i rasplet ovog genijalnog dela priče: Ispostavlja se da i sam Michael, veliki frik fitnesa i poklonik zdravog načina života, ima svoju mračnu tajnu u vidu stomačine Homerovog ranga koju prikriva sve vreme velikim steznikom! Tu sledi jedan džentlmenski dogovor na relaciji UK-USA, kada Bart i Homer svečano obećaju da će sačuvati Michaelovu masnu tajnicu i time njegov ugled svetski poznatog nutricioniste, a za uzvrat će "junk food" ponovo naći mesto za đačkom trpezom.

U nastavku još imamo i rasplet parodijski obojene priče o Frinkovom dokumentarcu, kada se nakon meseci teškog rada Lisin i Frinkov program ukida, jer su majmunčići iz njihovih luckastih experimenata poprimili jednu manju anomaliju: Počeli su da lete i tako je za tili čas Springfild video najspektakularniju invaziju letećih majmuna u svojoj istoriji! Sada se više sigurno ne čudite zašto je program ukinut...

Dobar način da se završi epizoda? Nažalost, pošto je Boothbiju ostalo još par ne ispucanih stranica, rešio je da celu stvar sredi još jednim gegom na račun piletine od soje za trpezom Simpsonovih i time malkice uprska celu stvar...

No, sve u svemu za ovaj slavljenički broj počašćeni smo jednom zaista dobrom pričom kvalitetne kompozicije sa dva podjednako kvalitetna dela priče (što nije bio slučaj sa nekim od prošlih epizoda na čemu sam smrtno zamerio gospodinu Rodžersu) i sve to začinjeno sjajnim Simpson humorom. Kako je mesta za parodije na američko društvo na pretek, samo je pitanje broja kada će još neka socio tema isplivati na svetlost dana vešto zamaskirana Simpson-humorom.

Crtački deo Johna Delaneja sam već pohvalio, jer je i ovog puta Džon izgurao sjajnu stvar uz pomoć Arta Vilanueva, koloriste sa kojime nesumnjivo ostvaruje briljantnu saradnju. Međutim, iako texnički veoma dobar crtež u kome je Delani uneo puno toga svojstvenog, cela stvar mi nekako ne leži. Možda je razlog za to upravo unošenje sopstvenog stila u danas već standardizovani Simpson-stil, tkao da je likove na par mesta doveo do ivice prepoznavanja... Sa druge strane jake linije i preizražena mimika lica ponovo mi dosta smetaju jer daju čitavoj stvari pomalo mračnu dimenziju (pretpostavljam nenamerno, jer je celokupni strip obojen "veselim" temama).

Naravno, u njegovom crtežu prepoznao sam i par stvari koje su zaista lepa promena u Simpson stripu, poput malo debljih linija na samim likovima i do malo izbleđene pozadine, tako da je strip dobio jednu novu perspektivu koja nije svojstvena samom TV showu.

Celu stvar dodatno "vadi" i već pomenuti fenomenalni kolor Arta Vilanueva, čoveka koga su s pravom prozvali "čarobnjaka boje". Izuzetna raznolikost boja, bogatstvo prelaza, detaljnost i predanost odišu sa stranica stripa i čine celu stvar izuzetnom.

I kada se sagleda kompletan posao na ovom stripu, lako je reći da je odrađena velika stvar. Jedino ostaje da ponovo žalimo što Bongo ne uspeva da svakog meseca izbaci ovako spektakularne brojeve. Istini na volju, zadnja četiri (možda čak i pet broja, ko će ga pamtiti, stari se ljudi moji) su zaista i donela ono što se od Bongoa i traži, a ostaje da vidimo hoće li ostati dosledni ovom novom kursu, kursu pravljenja stripova zaista vrednih čitanja.