Зашто штрајкује WGA (Writers Guild of America) (2)

Откад су почели (безуспешни) преговори између Гилде америчких писаца и Удружења филмских и телевизијских продуцената још у јулу 2007-ме у вези ревизије постојећег Уговора о минималној заради, све је мирисало на неумитан штрајк...

Захтеви сценариста, укратко, своде се на документовање потребе да им се исплаћује екстра-зарада од продаје на видео и ДВД тржишту, као и удео у заради оствареној на експлоатацији остварења која су написали, а у домену интернета, дистрибуције кроз све савршенију мобилну телефонију и сл. као и подвођењу анимираних и тзв. ,,риелити" програма под Гилдину (WGA) ,,јурисдикцију". На жалост, писци и студији нису сагледали ситуацију и проблем из истог угла и - штрајк сценариста је официјелно започео петог новембра ове године. Не треба губити из вида ни врло очигледну чињеницу како је задњих година дошло до ,,блиских сусрета" између телевизијског (па и филмског...) и стриповског медија што је резултирало ескпонирањем неколицине угледних холивудских писаца кроз штампани медиј.

С обзиром да су чланови удружења сценариста под забраном да се баве својим часним послом током трајања штрајка, значи ли да је текућа ситуација утицала на њихову стриповску продуктивност? Један истакнути ,,холивудлија" чије се сценаристичко умеће дало видети шиором света у неколицини ударних телевизијских и филмских хитова из ,,фабрике снова" - као и у неколико стриповских серијала за ДиСи и МАРВЕЛ, изјавио је како је штрајк нешто најбоље што се могло догодити њему и колегама (полу)стрипарима, рекавши како су стрипови и видео-игре (НЕ ,,игрице"!) једини домен у коме може да се искаже док траје обустава рада.

Творац ексцентричне, феноменалне и на жалост угашене ТВ серије КАРНИВАЛ, Денијел Нофна (Daniel Knauf) такође је сценариста тренутне стриповске инкарнације ГВОЗДЕНОГ ЧОВЕКА (Iron Man) у МАРВЕЛУ (ускоро филмског хита за 2008-му годину) и вели како је његова преоријентација мање последица штрајка а много више климе стваралачких ограничења и опресије која влада у и телевизији! Он дословно тврди како серија попут његовог КАРНИВАЛА данас никада не би добила ,,зелено светло" на програмским ТВ саветима, као и да је стрип медиј много отворенији, слободнији и ФЛЕКСИБИЛНИЈИ да се позабави оригиналним новим идејама.

Један други Гилдин члан који ,,преде на оба разбоја" а који је желео да остане анониман, рекао је да су штрајком више оштећени телевизијски него филмски сценаристи, као и да су ,,слободњаци" у прилици да боље организују свој радни распоред између малог-великог екрана и стриповске табле. У најгорем случају, вели он, нико није спречен да и даље ради на сценаријима који могу да се касније прилагоде било ком медију по потреби и према реалној ситуацији. Његова следећа опаска заслужује посебну пажњу: он тврди како је сурова истина да је писање макар и осредњег сценарија за стрип МНОГО ТЕЖЕ него писање за телевизију! Стрип је, по њему, ,,медиј који не прашта", захтева умеће да се приповеда кроз појединачне непокретне а опет секвенцијалне слике уз минимум дијалога, а максимум карактеризације и чврсте драмске структуре - све насупрот телевизији на којој је у скоро 90 процената присутна ,,радио-драма" илустрована крупним плановима ликова који у бескрај причају. Невероватна је истина како би се већина стрипара без проблема преоријентисала на телевизију, али је зато преоријентација на стрип већини телевизијских сценаристичких ,,талената" непремостив чин.

Па ипак, анонимни коментатор није пресрећан приликама које му је штрајк ставио на располагање... размишљајући крајње реално, подсетио се како је прошла обустава рада сценариста из 1988-ме трајала скоро пола године. То је временски период током којег се стрип може осмислити, написати, илустровати, предати у штампу и избацити на тржиште. И..? Шта потом, кад И АКО се штрајк заврши повољно за писце..? Ком медијском царству се приклонити..?

Стрип има своје предности - али и мане. Ако се ради тзв. ,,ауторски пројекат" а не ,,уговорно дело" на некој ,,компанијској креацији великог издавача", сценариста је у већем финансијском ризику, са скоро потпуним материјалним учешћем и перспективом дељења ЕВЕНТУАЛНЕ добити са издавачем и илустратором (цртачем). Писање за моћног великог издавача стрипова је слично писању за телевизијски или филмски студио - ради се за ЗАГАРАНТОВАН унапред уговорен хонорар.

Но, шта је са ПОДЕЛОМ ПРОФИТА оствареног продајом реализованог дела..? Да ли само издавачу или студију следује наслада бројањем зарађених пара или се нешто питају и ,,дурдубаци" који су све то направили ПОШТО ЈЕ НЕКО ТО СВЕ ПРВО ЗАМИСЛИО ПА НАПИСАО..?

Медији телевизије и стрипа су врло слични. Постоје чврста правила о ваљаном приповедању и карактеризацији ликова, дијалогу и сл. што важи и за друге огранке визуелног изражавања. Но најупадљивија разлика јесте у БУЏЕТУ: стриповски је практично неограничен, односно само лимитиран маштом писца и цртачевим (не)умећем да сценарио преточи у визуелну нарацију. Према томе, много је лакше И ЈЕФТИНИЈЕ направити стрип него реализовати телевизијски филм или серију. Та чињеница има за креативну последицу, између осталог и - стваралачку слободу

Стрип је много сличнији телевизији него филму или литератури, ма шта се трудили да тврде заговорници идеје о ,,графичком роману" (НЕ ,,новели"!) као будућности стрипа. Па ипак се и од телевизије доста разликује у неколико детаља: стрип мора да буде много ,,визуелнији" и ,,акционији" док је телевизија ,,разговорљивија" са више дијалога кроз које се ликови карактеришу а мање кроз делање које је стриповски императив. ,,Пословични" филмски (данас незаобилазни) ,,специјални ефекти" су у телевизијском домену скупи ,,камен спотицања", стога се користе спорадично, што је мање могуће. Али зато су љубавне сторије кроз форму тзв. ,,сапунице" на телевизији недодирљиви и скоро ван домета стрипа који их је крајем 40-тих година прошлог века изнедрио, док је упркос досегнутим технолошким стандардима на филму, ФАНТАСТИЧНА ЧЕТВОРКА: УСПОН СРЕБРНОГ ЛЕТАЧА била у немогућности да нам прикаже истовремено и Сурфера и Галактуса! Временски и материјално био је то скоро несавладив задатак -- стрип таквих ограничења једноставно НЕМА.

И телевизијска и стриповска драматургија се ослањају на визуелно приповедање и карактеризацију кроз дијалоге и делање и - ту је заправо сличностима крај... разлика између њих је као разлика између аутобуса и вагона прве класе експрес-воза. Оба средства превозе путнике, имају точкове, ред вожње, столице, особу која управља возилом, кондуктере... али при поређењу нема теорије да их путник ,,помеша".

Стога баш и нема наде да би Гилда у скоро време под своје окриље примила стрипаре, као што није ни књижевнике нити позоришне драмске писце.

На жалост, стрип се налази при дну ранг-листе на којој предњаче медији попут филма, телевизије, видео-игара и интернета; једина му је предност што му нису потребни велики трошкови производње, камермани и глумци. WGA је концентрисана на те ,,електронске медије" док је стрип упркос свим предвиђањима из последње деценије прошлог века и даље скоро искључиво штампани производ, Богу хвала.

Једина промена би могла да се догоди кад и ако би се остварила предвиђања о пресељењу стрипова у ,,сајбер-свемир", што је за сваког ко стрип воли и разуме значио не само крај епохе, него и одумирање медија који се више никад неће вратити.