Od svih tekstova koji će biti priređeni iz ostalih republika, siguran sam da će ovaj biti najkopmpletniji. To nije pohvala o velikom broju teoretičara i njihovoj revnosti, nego konstatacija da je Crna Gora mali prostor, i iz toga razloga lako pregledan. 

        Važno je reći, da se nastanak stripa i veći dio njegove istorije u našoj republici ne može posmatrati van konteksta već prohujalih zajedničkih država. Čak što više, to je u svijetu i kod nas period jako plodan za strip, pa je samo razlog više zašto i sada na sve nas kolektivno (prostor bivše Jugoslavije) postoji snažan uticaj. Takođe, zajedničko govorno područje ima značajnu ulogu, kako za konzumaciju stripa, tako i za komunikacije među institucijama i pojedincima. U prilog tome dodajmo jos činjenice ne baš lijepe i ne baš vezane direktno za strip, ali koje htjeli mi to ili ne, od uticaja su na strip, a to su socijalne kulturne i političke koje su manje više iste. Time će analiza kojom ću se baviti biti mnogo slična onoj koja se dešava u drugim republikama. Neću biti neko ko je zapazio gomilu  gibanja na polju ove umjetnosti, a da o tome neće neko drugi pisati. Ali eto, svaka od ovih scena ima nešto specifično, pa će ovaj tekst nadam se, biti opravdan i vrijedan truda.

        Proteklih godina, misleći na one druge generacije prije nas, bilo je dobrih crtača stripa. Međutim, mali broj njih su nastavili tim putem. Prosto rečeno, za mnoge je strip ostao nedosanjani dječački san. Dugi niz godina postižemo zavidne rezultate u karikaturi, animaciji i dizajnu, dok sa stripom nismo stojali tako dobro. Čudno, zar ne ? Imajući u vidu da se radi o srodnim umjetničkim disciplinama i da obično jedna drugu prati. U čemu da tražimo odgovore za to? Možda u tome što kod nas nikada nije postojala izdavačka kuća koja se bavila stripom. Ne postoji nikakav izgovor u vremenu do početka 90-ih, jer smo imali gotovo jednake uslove kao i sve republike. Imali smo čitavo zajedničko tržište. Izgleda da se nije našlo dovoljno inteligencije da se prepozna značaj ove umjetnosti. Sa druge strane, možda je moja ocjena stroga. U kontekstu uticaja sa strane na nas, koji nisu mali, time imajući u vidu da je strip u svijetu, onda više nego sada, bio slabo razvijena umjetnost u intelektualnom smislu, znatno se umanjivala šansa da ondašnji relevantni ljudi razmišljaju o stripu na pravi način.

        Strip u Crnoj Gori se sada grupiše oko Udruženja Strip Autora Crne Gore, odnosno, elektronskog magazina ZONA9 (http://zona9.freehostia.com/). U njemu su do sada objavili svoje radove svi autori koji se trenutno iole ozbiljno bave stripom na prostoru Crne Gore. To su Lazar Sredanović, Tihomir Čelanović, Bojan Prakljačić, Mirko Zulić, Ozren Miždalo, Nikola Ćurčin, Luka Lagator, Goran Šćekić, Darko Drljević, Dragan Bulajić, Drago Radimir, Darko Cvetanović i Simon Vučković. Kao i u ostalim republikama ova umjetnost nije ekonomski zahvalna, pa je mali broj navedenih autora, bez obzira na njihov kvalitet, koji se profesionalno ostvaruju u stripu.  Tim više, što imamo najmanje trzište. Mnogi od njih, da bi riješili svoju egzistenciju rade za strana trzišta, koja su veća brojno i platežno ili se bave srodnim disciplinama koje donose više novca (dizajn, ilustracija, karikatura isl.).

        Od avgusta 2005. godine otkad je osnovano, udruženje je imalo četiri zapažene izložbe (Podgorica, Kotor i Cetinje). Može se reći da je djelovanje i rad udruženja najznačajnija pojava u ovoj godini na crnogorskoj likovnoj sceni. Čitava grupa po stilu, (pa i godištu, iako za strip to nije bitno) jako je raznolika. Pošlo se od osnovne činjenice, da se ne prave podjele sa stripom ma kojoj disciplini pripadao. Imajući u vidu činjenicu da Crna Gora, mala po brojnosti stanovnika, ima i logično manji broj autora, a to je razlog zašto se nameće potreba da se na jednom mjestu nađe i razmijeni što više intelektualnih mišljenja. 

        Ono što je očigledno, jeste da je ova generacija po broju i kvalitetu mnogo bolja od onih ranijih. Realno je za očekivati da se među njima pojavi još onih koji će ući u profesionalne vode.