Strip kolekcionarstvo: bezazlena infantilna strast, hobi ili bolest? (4)

Želite li da postanete... kolekcionar?

4. PICAJZLA

Ovo je neki mutant nastao na pola puta od Fanatika do Probirača. Dakle, ne kupuje sve i svašta, bira, ali opet ne vođen ličnim ukusom ili poznavanjem stripa, već nekim nagonima koji su u većini slučajeva čisto psihopatološke prirode. Šta ćete, neki ljudi su po prirodi sitničavi i sebični... Prepoznaćete ih po sitnim očima koje žmirkaju iznad tankih, tankih usana. Većina nosi naočare koje natacinje na špicast nos. Imaju dugačke prste koji liče na grisine, lepo negovane nokte i kožu nežnu poput bebinjeg dupeta koja i pored toga deluje bledo i nezdravo. Kada jedu ili piju, to čine u malim zalogajima i gutljajima i neverovatno su taktilni, dodir za njih ima nekakvu nedefinisanu, gotovo magijsku ulogu, pa ih zbog toga često ljudi smatraju pederima.

Picajzla ne pozajmljuje svoje stripove a neki od njih ti čak i ne dozvoljavaju da pipneš bilo šta iz kolekcije. Radije će ti prelistati strip u svojim rukama i ispričati o čemu se radi. Generalno, ne zna se da li su picajzle gori kao ljudi ili kao kolekcionari. Ali je jedno sigurno, njihova ljudska defektnost preliva se u kolekcionarsku izopačenost.

5. FOLIRANT

Kao što mu samo ime kaže, u pitanju je osoba koja u stvari i nije kolekcionar već neko ko bi želeo da izgleda tako. On ne zna tačno šta mu se najviše sviđa kod stripova, nema omiljenje junake ili omiljeni strip (ili ih ima, ali svakog dana je to neki drugi), njegovo poznavanje devete umetnosti je oskudno, iako se stalno upinje da dokaže suprotno. Jednostavno, folirant je neko ko misli da će prikazujući sebe kao kolekcionara ostaviti utisak na druge. Što je najgore, foliranata kod nas ima dosta među urednicima i izdavačima, a bogami, i među onima koji se izdaju za strip teoretičare i kritičare.

6. KOLEKCIONAR - DILER

Pazite se ovih likova. U stanju su da vas prevedu žedne preko vode.

Diler se prema vama uvek postavlja kao najbolji ortak. To je zato što imate nešto što on želi. To nešto je novac. Kapirate? Dobro. Nemoj da bude posle kako vam nisam rekao...

Ja čak znam jednog koji novcu tepa. Pozove te telefonom i pita: "Druže, imaš li parice?"

Za njega je svaki strip najbolji, a najbolji među najboljima su oni koji najviše koštaju i prilikom čije prodaje može najviše da se ugradi. Tako je dilovanje retkih izdanja i skupih albuma i trejdova veoma unosan posao od koga mesečno može da se nabere solidna kinta. Njihova moć ubeđivanja je neverovatna. Toliko su slatkorečivi i puni hvale za ono što nude da će vam se lako desiti da date opasne pare za strip koji ne bi ste kupili ni kad bi vam pretili kastracijom.

Često se desi da diler bude lik koji nikad nije bio preterano zagrejan za stripove već je jednostavno video da u njihovoj preprodaji leži dobra zarada.

Naravno, potpuno je obrnuta situacija kada vi prodajete stripove njemu.

Tada su obično stripovi koje nudite "slabo očuvani", "ne traže se", "preštampavani su prošle godine" a jedna od najjačih opaski je:

"Ima jedan lik iz Knez Selo, nudi mi Nasilje u Darkvudu za tri i po evra. Eto, ja za ovu tvoju Zagor Priču ne mogu da ti dam više od dva."

Naravno, ti pokušavaš da izvrdaš:

"Čekaj, al' ovo je super očuvano. To je iz kolekcije mog strica, on je pazio..."

            "Pa i nije baš... Vid'o sam da je 77. stranica pri dnu malo izgužvana za milimetar i po. Jebi ga, to ubija cenu za 75,6%. Evo, ću ispadnem drugar, daću ti za njega dva i po evra."

            "Ali onomad si mi za pirata Dilan Dog giganta tražio 15 evra."

            "Jeste, al' to je mnogo dobro izdanje, rađeno u Beogradu, u malom tiražu."

            "Pa, ne bih rekao. Pre će da bude da je rađeno na fotokopirki, kod tebe u firmi."

            Sledi konačni udarac:

            "Znaš kako, evo... Dajem ti tri evra za taj strip. Jeste da sam na gubitku, al' to ću ti učinim zato što smo drugari."

            Naravno, prođe mesec dana i ti sretneš ortaka koji ti kaže kako mu taj isti diler nudi Zagor priču po mega povoljnoj ceni od 50 evra.

7. KOLEKCIONAR - IZDAVAČ

Ovo je napredna faza u karijeri kolekcionara-dilera. Prvo se kreće sa piraterijom koja je bila itekako rasprostranjena tamo devedesetih, kada smo ima odlično odrađena izdanja Sendmena, Betmena, Bluberija, Zagora, Dilan Doga i to sa sve impresumima gde su kao urednici i izdavači bili pobrojani sve sami fantomi iz Bosne i Tunguzije. Svi se verovatno sećaju izdanja Betmena "Crno i Bijelo" na ćirilici čiji je "sponzor" bio UNHCR. Kada piraterija više nije bila toliko unosna jer su striparnice i prodavnice odbijale stripove bez postojećeg izdavača, pravog ISBN broja i ispravnog bar-koda, ljudi su lepo sklopili ugovore sa inostranim kućama i počeli da rade legalno. Tu već kreće takozvana "mesijanska" faza gde kolekcionar-izdavač sebe proglašava dugoočekivanim i proročanstvima najavljenim spasiteljem domaćeg stripa. Priča koja obavezno prati ovaj proces je srceparateljska i mučenička, izdavač-kolekcionar je u stvari tu da bi među puk doneo velika imena svetskog stripa, žrtvujući sebe, porodicu, bankovni račun i kućnog mezimca, a sve bez profita i zarade, čak i bez društvenih privilegija, samo u ime ljubavi prema stripu, koja je baš kao i buket ruža: lepa, mirisna i dugo se pamti...

Prisutan je i jedan ekonomski paradoks. Naime, što izdavač više štanca stripove i što im je cena visočija, to je, prema njegovim tvrdnjama, gubitak na njima veći a njegova žrtva prinešena na oltar večite ljubavi prema stripu epskija i krvavija. Dirljivo, zaista... Ko će ga znati, možda izdavač-kolekcionar na taj način pokušava da okaje grehe iz "piratskih godina"? Bilo koje iznošenje sumnje u izdavačevu mesijansku ulogu ne smatra se samo za napad na njega samog, već i na celoviti strip i domaću scenu koju on tako nesebično pokušava da spasi. Čuvena maksima: "Bolje i ovo, nego ništa!" tu već stupa na snagu, a svi oni koji se usude dirnuti u zjenicu oka izdavača-kolekcionara bivaju proglašeni petom kolonom i nazadnim pojavama koje za cilj imaju uništenje našeg samoupravnog stripovskog sistema.

8. ŽENA

Tako je. Da li znate nekog kolekcionara ženskog pola? Ja nisam upoznao nijednu. Što ne znači da ne postoje. Zato i zaslužuju da se stave u posebnu grupu jer žene baš kao i na sve u životu, i na strip gledaju drugačije od nas mužjaka. Ko mi ne veruje, neka pita (ili čita) Paolu Barbato.

Šta reći na kraju ovog malog ogleda o strip kolekcionarstvu?

Ima nas svakakvih.

I baš kao što je tipologija ljudskih vrlina i mana toliko šarenolika, ona se isto tako reflektuje na ovaj naš ubogi svet stripa gde, kao i na svakom drugom mestu na kojem se susreću ljudska interesovanja, opsesije i sujete, tvori kaleidoskop raznovrsnih ličnosti.

            Ja sam probao da vam sve to malo približim kroz sopstvenu tipologiju kolekcionara, koja je jedan čisti amaterski pogled na sve to, pogled nekog kome je strip hobi i zabava, a one ozbiljnije analize ostavljam ljudima malo više stručnijim i malo više opsednutijim stripom.

KRAJ