25 ГОДИНА МАРТИЈА МИСТЕРИЈЕ: СЦИЛЕ И ХАРИБДЕ ЈЕДНЕ АВАНТУРЕ

Када је априла 1982. кренула на свој пут авантура новог Бонелијевог јунака, Мартија Мистерије, нико, па ни сам творац, италијански стрип аутор Алфредо Кастели није могао ни да појми не само да ће ових дана отварати шампањац у поводу једног лепог јубилеја, четврт века непрекидног излажења (што је успех у свету стрипа, без поговора), већ да ће управо овај јунак постати прави револуционар, кључни моменат преображаја издавачке куће Sergio Bonelli Editore, и предводник новог таласа Бонелијевих јунака попут Дилана Дога, Ника Рајдера и Натана Невера, на пример. 

А почело је килаво. Алфредо Кастели је после неуспеле авантуре са издавачком кућом Mondadori и својим јунаком Аланом Квотермејном (Mondadori је обуставио издавање часописа SuperGulp и самим тим авантура дотичног јунака), и још горим неуспехом у проналажењу новог дома својега (у дотадашњој каријери и најважнијег) јунака, коначно одлучио да истога преради, не само му дајући нови графички изглед, већ и стварање новога лика, који би у основи био онај стари, добри Алан, каквог смо га знали из SuperGulp-а. У ту сврху, Кастели је ангажовао свог старог пријатеља, цртача Ђанкарла Алесандринија, који је новом јунаку, названом Марти Мистерија (промењеном касније у Док Робинзон, па поново враћен изворном називу свега пар месеци пред излазак прве свеске!), дао нови, далеко бољи графички изглед (од Бустичијевог Алана Квотермејна). И упалило је. Издавачка кућа Sergio Bonelli Editore (тада Cepim) одобрила је издавање новог јунака и тиме, коначно, направила отклон од својих дотадашњих јунака вестерна, светлих бораца за правду нејаких, без мане и страха, као што су Текс Вилер, Загор или Мистер Но (који је, додуше, и био први прави прототип антијунака ове куће), пружајући прилику да се на тржишту појави сасвим обичан човек, без икаквих (супер)моћи, незнанац каквог углавном срећете на улици сваког дана. Мање-више... Коначно смо пред собом имали једног протагонисту стрипа којем се зна датум рођења, професија, место становања, пасије и страхови, укратко неког са ким би се сваки читалац бар донекле могао да се поистовети. Ипак, и поред свих врлина горе наведених, први број Gli uomini in nero (у Србији преведен једноставно као Марти Мистерија) је доживео потоп! Продато је свега 30 000 примерака првог броја. Ипак, квалитет приповедања Алфреда Кастелија, теме које је обрађивао на таласу популарности филмова Индијане Џонса, ускоро су ствари довеле на своје место, па је и Марти Мистерија нашао своје место под стриповним сунцем. Сасвим заслужено. 

Просто је невероватно са колико је страсти и енергије Алфредо Кастели ушао у овај пројекат. Ни само петнаестак месеци од објављивања премијерне епизоде, стари добри чика Алфи ствара нову серију названу Специјали, у којој углавном лети, Марти се сусреће са чудном тројком Енџи, Ди и Кели, појачану са управником ултратајне владине базе Другде Крисом Тауером, где заједно решавају мистерије на један релаксирајући и мање-више забаван начин. Све приче у првих четири године изалжења дело су овог аутора. Тек касније, суочен са замором материјала, али и исцрпљеним „великим" мистеријама популарних током осамдесетих година прошлог века, Кастели препушта регуларну серију другим сценаристима, који је срозавају на један нижи ниво од оног са почетка издавања. Ипак, колико-толико висок ниво квалитета прича се одржава све до краја 1991, да би распад настао пресељењем Мартија у Италију и стварању првог мини циклуса у оквиру овог серијала Италијанских мистерија - неуспешног, дабоме. Стари лисац Алфредо Кастели се повукао са писања сценарија готово у потпуности, пружајући младим сценаристима прилику да се докажу, док се он задовољио са надгелдањем серијала. 

Ипак, у међувремену ни сам Кастели не мирује. Још 1987. године ствара нови серијал Алманах мистерија, годишњак који поред „немогућих" прича неједнаке дужине, има преко 100 страна текстуалних прилога на дату тему мистерија наше планете/система/Васељене. Да идеје врцају у његовој глави увек и на сваком месту, доказ је и идеја за још један серијал, Зона Х, која му је пала на памет у тоалету једног италијанског ресторана, после не баш Бог зна како квалитетне вечере. Зону је успео коначно и да реализује 1992, пребацујући тако „немогуће" приче из Алманаха у Зону, али је то све уз огромне проблеме трајало све до маја 1999, када је серијал (први Мартијев spin off) и отказан.  

После катастрофе са Италијанским мистеријама, Кастели се враћа писању, али ниво прича и даље остаје низак. Ни још један мини циклус Одбројавање, којег управо пратимо на хрватском језику захваљујући Стрип-агенту није променио ништа набоље. Штавише, у наредних десетак година уследио је низ јако лоших прича, с времена на време прекиданих покојом Моралесовом или Рекањовом причом. Оне су, иако малобројне, уз нови серијал Гиганти, покренутог 1995, једине светле тачке овог периода. 

То је и био разлог што се Кастели одлучио да коначно приступи преуређењу серијала из корена, па је јуна 2005. Марти Мистерија прешао са месечног на двомесечни ритам излажења (видети епизоду Судбина Атлантиде), приче су фиксиране на 154 стране и комплетне, без наставака, и нове, без рециклаже старих идеја и прича. Ипак, сам почетак је донео сасвим супротне утиске. Јесте квалитет прича побољшан, али не значајно, а и прве приче јесу рециклаже старих, упркос обећању да тога неће бити. Али, како каже српски народ стрпљен-спашен! Октобра 2006. на киосцима се појавила прича Благо капетна Кида која је, коначно, одскочила од свих дотадашњих епизода, бљеснувши пуним сјајем. Потрага за светим Гралом (квалитетом) серијала је завршена. Да то није било по оној нашој да и ћорава кока убоде зрно доказала је и наредна епизода Грендел, а коначно је и италијански стрип портал uBC, фебруарској причи Последње путовање Амелије Ерхарт доделио високе оцене. Ових дана на италијанским киосцима је у продаји нова прича Емотикон :-(, а с обзиром да су аутори Моралес и Алесандрини, тешко је очекивати промашај. Алфредо Кастели је са својим сарадницима, а пре свега ту мислим на Карла Рекања и Паола Моралеса, на правом путу да старом добром чика Мартију поврати стари сјај!

Преломни тренуци серијала? Прва епизода новог Мартија Судбина Атлантиде и епизода са којом је квалитет коначно превагнуо Благо капетана Кида ©Sergio Bonelli Editore, Giancarlo Allesandrini 

Као што рекох на почетку, нико, па ни сам Кастели није очекивао да ће Марти Мистерија поживети оволико (чак се сам Алфи не једном вајкао да је знао како ће његов Марти да прође код публике, никада му не би одређивао старост). Разлоге за дуговечност пре свега треба да тражимо у фантастично и у детаље одрађених људских карактеристика свих главних протагониста серијала (Дијане, Јаве, Орлија...), уобичајених проблема са којима се свака породица суочава свакодневно, али и такође основним премисама серијала: Вечитом рату и потрази за Гралом. 

Вечити рат, сукоб Атлантиде и Му који је довео до краха ових цивилизација пре неких 15 000 година и њихова заоставштина је и главна премиса серијала. Од самог почетка Марти и Орли се сусрећу и сукобљавају на разним местима Земљине кугле где се још увек налазе разни артифакти, докази да је било цивилизације и пре ове наше. Ту је и тајанствена и омнипотентна организација Људи у црном, који се увек налази Мартију на путу да јавности обелодани доказе о постојању Атлантиде и Му, уништавајући их без обзира на жртве. Ова прилично црно-бела слика с почетка, је касније доживела еволуцију у серијалу, и то пре свега захваљујући другим сценаристима, а никако самом Кастелију, дакле Берети и Моралесу. Обојица су унели додатне елементе, првопоменути у организацији, другопоменути у односу Марти-Орли, тако да слика данас је све само не црно-бела. 

Још једна премиса серијала је и потрага за светим Гралом. Од самог почетка далеко комплекснија од Вечитог рата, она је у себи укључивала тајне Катара и темплара, Кундингаса и тема из артуријанског циклуса уведеним од старне Кастелија, обогаћене су Рекањовим темама из Нордијске и англосаксонске митологије. Сам Рекањо је на себе преузео да пише приче из овог циклуса, и то са великим успехом.  

Без обзира на јако добар квалитет прича с почетка издавања, или ових неколико последњих, горе поменутих епизода, занимљива је и опаска да Марти Мистерија никада није достигао славу (у броју проданих примерака) других јунака. Забрињавајућа је дијагноза да рмпалије са три грама мозга, праведни (?) осветници и ине креатуре су популарније од нашег Мартија. То, ипак не треба да нас чуди, јер стрип публика било у Италији или код нас воли једноставно штиво, нешто што се може прочитати за пар десетина минута и одложити на полицу, а не на штиво за које је, ипак, потребно не само укључити мозак, већ и имати некакво предзнање о теми која се обрађује. Све ово даље указује на то колико је стрип публика (не)образована. Као со на отворену рану, у данашње време, уз видео игрице, кабловску телевизију, iPod-е и остала сокоћала са којима се млади занимају, просто је невероватно да Марти Мистерија уопште опстаје. 

Док је нас старих диносаура, критичне масе читалаца који прате авантуре овог јунака ево већ четврт века!!!, Марти Мистерија нема разлога да брине за будућност. Дабогда поживели сви заједно још бар двапут оволико!!! 

Марти Мистеријо, срећан ти сребрни јубилеј! 

Јубиларне епизоде Мартија Мистерије. Редом: Људи у црном, Десет година касније, Двадесет година мистерија и Емотикон :-( ©Sergio Bonelli Editore, Giancarlo Allesandrini