Nemoral biznisa oko super-moći je totalan; prodaje se sve-telo, duh, duša, najbliži, kako bi se stekla moć. Od trenutka sticanja moći, novo-moćnik ne priznaje obligacije, vernost, nema moralnih skrupula i principa. Njegov jedini cilj je da prevari donora i sve ostale nosioce moći, super-konkurente, kako bi sačuvao svoju i preoteo njihovu moć. Moć kvari: potpuna kvari potpuno. Super-heroj Jack of Hearts zahteva od Silver Surfera da ga odvede nekom kosmičkom kovaču super-tela i oklopa, koji bi bili u stanju da njegovu super-moć zadrže od isticanja, jer njegovo staro telo počinje da puca pod stalnim  naponom njegove životne energije.

I bogovi (Loki, Mefisto, Moon Dragon, bog nitkov Nsuda, itd.) su na istom poslu: da bi se stekla veća, postojeća moć se otima i daje - od smrtnika / smrtnicima i/ili bogova/ bogovima, podjednako unakrst.. Marvelov Multiverzum (D.C-ov ipak nešto manje i bezazlenije) je močvara naseljena pijavicama u tako nemilosrdno žednoj potrazi za moći da to pokojnog ( u više smislova od jednog) Drakulu čini ljubaznim pionirčićem (boz scout) koji na opasnom pešačkom prelazu žeka da prevede neku nemoćnu bakicu, kao dobro delo za danas ( i zauvek).

Čak je i Panišeru uvek potrebno više moći - makar bo bila i vatrena moć što sofisticiranijeg ratnog oružja. Moć na perverzan način okončava potrebu za facijalnom maskom: ona, baš kao i čudovišna izobličenost koja joj je neretko sinonim, maskira sve unutrašnje hrišćansko-komunističke atribute bogoljudskosti, ona izjeda duh i dušu onako kako to čini narkomanija, ona kao kiselina topi dostojanstvo, plemenitost, milosrdje, etiku, moral, dobrotu.. sve razloge za postojanjem ( nada) ljudskih zamenika andjela - super-heroja.

Pad maske

Kad stane pred štandove sa sveskama super-heroja, njihov ljubitelj iz 60-tih i 70-tih i početka 80-tih, danas će imati dosta problema da ih raspozna od ostalih strip-heroja. Razlog je jednostavan: maski je sve manje. U 80-tim započeto , (opšte) demaskiranje pogodilo je super-junake punom snagom u 90-tim.

Derdevilov stari i moćni neprijatelj Kingpin danas zna da je on slepi i propali advokat Met Merdok (Murdock). Novajlija Darkhawk, pritisnut tegobama svoje kratke i burne karijere, priznaje svoj tajni identitet brojnom auditorijumu svoje radio-stanije, u kojoj radi kao di-džej. Čak i sam Tor ima, nikad gore, šizofrene krize identiteta: on se do te mere gubi u beskonačnim lavirintima izmedju svoje božanske egzistencije i svojih ljudskih alter-ega, lekara Donalda Blejka (Blake) i arhitekte Erika Mastersona, da svoju nesigurnost, stečenu u zatvoru ljudskih tela ( i umova) mora razrešiti u nesigurnom i samotnom putovanju Svemirom, nazvanom Potraga bogova (Quest of Gods), na koje je krenuo u martu 1993. Ni siroti oklop/maska Iron Mana nije u boljem položaju: tamahn smo poverovali da je njegov izumitelj i alter-ego Toni Stark umro, a da njegovu tradiciju preuzima njego crni saradnik Džejms Rounds, kad se Toni vrati u posao, gubi crnog prijatelja i, iako paralixovan, preuzima (mentalnu) kontrolu nad praznim ali veštački inteligentnim oklopom. Prethodnu ličnost adroidnog super-heroja Visiona, američka vlada je jednostavno izbrisala bez objašnjenja, uništivši tako i njegovu sasvim ljudsku odluku da postane običan čovek (šta to, Bože, nije u redu sa tim androidima?) i njegov harmoničan brak sa Skerletnom vešticom. Jedan od relativno novih super-dendija, zaštitnika Svemira, Quasar (sada ugašenog kao samostalno izdanje), često menja kostime i najzad izabere onaj bez maske. Da skratimo: maska je doduše oduvek bila ilegalna, da jure, ali danas, kada se i svekoliki kriminal inkorporirao u državu i interese poštenih poreskih platiša, maskirani vigilanti  postaju ilegalni i deo facto.Ako hoće da ostane super-heroj, natčovek će morati da zbaci masku i stane u red pred Zavodom za zapošljavanje super-heroja. Maske su još samo sitni igrači (smail-timeri) kojima se toleriše lov na džeparoše, dilere narkotika, manijakalne snajperiste, čija se duša još nije vratila iz Vijetnama i kamen-jarke koje nastavljaju svoj rad iako znaju da su HIV pozitivne. Dakle, maska je rodjeni gubitnik (born looser) kraja XX veka. Zato sve više super-heroja radi u vladi (Alpha Flight - kanadskoj, Excalibur - britanskoj, Peoples Protectorate - ruskoj, u D.C.-ju Justice League se podelila na evropsku i američku sekciju pri EZ i UN) u vojsci (G.I. Joe, US Agent), u policiji ( čak i indijanski super-heroj Red Wolf i grupa Guardians samo su posebni agenti/odeljenja GBI za borbu protiv super-normalnih prekršilaca zakona). A svi koji još imaju  licencu da se bave poslom rade za gore navedene ili srodne, uglavnom američke organizacije.

Kod strip autora, ponegde, poneki mostobran super-herojske svesti još se drži: npr.

Liefeld i Nicieza, u grafičkoj noveli X-Force & Spideman: Sabotage, XI 1992. , demonstriraju superiornu lakoću kojom iskusni Čovek-pauk (Spiderman) izlazi na kraj sa svojim starim neprijateljem Juggernautom, a pri tom sve to uvija u formu žovijalne instruktaže grupe golobradih X-mutanata, koje je pomenuti super-kolos gotovo porazio, mada oni poseduju znatno veće moći od samog Čoveka-pauka. Iskusna maska, okrunjena aurom stotina  čistih pobeda, ulivajući strahopoštovanje već svojom pojavom, pobedjuje odmah i to prvo u srcima svojih protivnika. Doduše ne propuštajući ni obavezno, uvodno bacanje prašine ( u ovom slučaju sintetičke paukove mreže) u oči.

I pored razigranosti i briljantno duhovitih opaski, strip-kvadrate Spiderman-a polako pritiskaju nostalgija i melanholija dinosaurusa, teško i mračno osećanje bliskog kraja. Vrlo mladim pridošlicama u svet super-herojskog posla  nameće se pitanje šta će super-heroju  uopšte  maska i/ili tajni identitet? 

 Vredi odgovoriti paralelom sa budizmom. Budizam polazi od premise da je svet maska obmane i da je Buda onak koji je prozreo (prosvetljenjem) njegovu lažnost. Buda time postaje moćniji od Sveta samog pa čak  i od svih njegovih bogova. Oslobodjen ljudskosti natčovek Buda odlazi u Nirvanu, blaženo ništavilo  Buda je, dakle, natčovek koga naš, ljudski svet više ne zanima. On ja masku prozreo, prezreo i zauvek napustio . Super-heroj bez maske je, dakle, više i od heroja i od super-heroja i od samog Mesije - on je za ljude  i svet nepovratno izgubljen. On ne može biti usamljen u ovom svetu jer više nije u njemu. On pripada nečem drugom: poslednji njegov akt moći za nas bio je odricanje od angažovanja ovde, medju ljudima ( idealan primer super-heroja bez maske je Dr Manhatan/Watchmen). Ali u istom budizmu postoji i ideal Bodisatve, nekakvog još-ne-Bude, tj. Bude koji je, iako prozrevši maske obmane koji zovemo Svet., bogovi, ljudi, patnja, smrt, itd., odbio da ljude prepusti lažnom životu i vratio se s praga Nirvane nazad, u svet privida, sa samonametnutim zadatkom da prosvetli sve ljude.

Bodisatva smatra vrednim samo odlazak svih ljudi u Nirvanu, nipošto jednog. Takav natčovek, tragična mesijanska žrtva naše zajedničke dobrobiti, medju nama je zasigurno usamljen i dvostruko maskiran: za naše i za svoje dobro. On je pravi super-heroj progonjen i zlostavljan kako od agensa laži, zobg svog destruktivnog delovanja, tako i, paradoksalno, od onih kojima donosi spas - jer oni ne žele užasavajuću oštrinu vida prosvetljenja. Ali Bodisatva, tj. super-heroj, uporno nosi masku pre svega da bi svim ostalim ljudima ukazao na suštinu Sveta laži, koja se mora prozreti i protiv koje se mora boriti.

Najfunkcionalniji super-heroj ovog tipa je bez sumnje Daredevil, tragični super-humani natčovek koji pod maskom vigilanta hvata (super) kriminalce, a pod maskom slepog i uljudnog advokata Meta Merdoka iste brani od društva i države.

Dakle, maske su superiorne.To je zločin u novom poretku. Kako su to Watchmen-i dobro uočili: neka neumitna propast pogadja maskirane super-ljude. Neizbežna i neumorna, neumoljiva kao kancer, brišuća ruka (Eraserhand) anonimnog plaćenog ubice super-heroja odstranjuje maske.Čak i britki anarhista, veteran D.C.-jevih super-heroja Green Arrow (Zeleni Strelac), ne nosi više masku, valjda svestan da bi ga u suprotnom, Eraserhand ubila ovlašnim pokretom ruke - onako kako to nije mogao ni jedan super-zločinac.

Maske su pale: to nažalost znači da su super-heroji mrtvi. Super-zločinci takodje. Čak i prazne maske, do malo pre nošene inercijom (nad) ljudske volje, oblikovane telesnom formom Čoveka, koji se samoćom svesno izdvaja iz ljudskog krda, zadržavale su neku vrstu šamanistički  začaranog života i ulivale strah u srca zločinaca.

  Sada spandex kostimi i raznovrsni oklopi, baš kao naše nuklearne elektrane, jedva zadržavaju sve slabije kontrolisane naboje pregusto skoncentrisane moći. Danas u bivšim super-herojskim stripovima hoda, leti i tuče se još samo kostimirana, parazitski nastrojena, energija (moć). Nisu mrtvi samo super-ljudi. Pre njih, u tim kostimima i oklopima, koji su trebali da predstavljaju kolevku, hrizalide za novi evolutivni, savršeniji stupanj. Homo-superiora, u tim oklopima umrli su ljudi.

U novom svetu (stripa?) - maske su nepočeljne. Njihov poslednji izlaz je  ofanziva: juriš iz stripa-kvadrata u takozvani stvarni, životni svet.

Anonimni super-hgeroj je to najbolje sažeo: Kucnuo je čas, za sve one koji još hoće da (p)ostanu ljudi-da stave masku.

nastavlja se...