Partija lova (Partie de chasse)

1983. godina
crtež: Enki Bilal
scenarijo: Pierre Christin

 
'U svakom slučaju, sinovi naših vodja, postaće vodje naših sinova.

Ono što mnogi zameraju Bilalu je krutost crteža, statičnost koju najverovatnije prouzrokuje skroman broj planova iz kojih crta likove. Iako se ovo ne može poreći, u Partiji lova se to više čini vrlinom nego nedostatkom. Bilalovi likovi su  kruti, ali ovde je to dobro, jer krutost je deo njihovog karaktera. Bilal racuna na čitaoce: 'Nadam se da će oni sami uspeti da izgrade sopstveni film. Mnogo očekujem od onih koji me čitaju i od dejstva crteža. Hranim ih slikama koje treba da deluju pomalo kao okidač na fotoaparatu.' Tadašnji Bilalov rad se, medjutim, dosta razlikuje od današnjeg. Čini se da se više trudio oko crteža, a manje prepuštao boji. Ipak, originalnost kolorita je još tada bila zaštitni znak njegovog stila.

 
Želeći da napravi strip o komunizmu, Christin se susreo s pretnjom da ga povede kliše, prema kom je zapadni blok dozivljavao zemlje socrealizma. Još veću pretnju je predstavljala monotonija koja nužno vreba teme sa ozbiljnijim sadržajem. Koga bi još interesovao strip o političarima koji za okruglim stolom, govorći polurazumljivim jezikom, kroje kapu svetu? Poruka ostaje ista, a suština pogodjena, i ako se radnja fokusira na jedno raskalašno, snobovsko okupljanje. Odlazak u lov, to je tradicionalna privilegija plemstva, jedna od onih koje su u komunističkim uredjenjima ukinute. Da li?, postavlja Christen indirektno pitanje. Lov je i u novom poretku privilegija bogatih. Lov na glave, to je i dalje zabava moćnih! I borba za opstanak u igri, bez pravila. U igri koja se pleše po patiturama Velikog vodje, u kojoj optužba da je neko njegov neistomišljenik vredi jednako koliko i smrtna presuda. Christin, premda se nije uspeo otrgnuti monotoniji, napravio je upečatljiv scenarijo. Preneo je na stranice stripa hladnoću ruske zime. I hladnoću iz duša moćnika. Mozda je monotonija nahvatana poput paučine oko političke tematike, upravo najsnažnije oružje Christinove priče. Jer, nema pompeznih dogadjanja. Najvažnija pitanja tiho se rešavaju. Čitalac će možda imati malo muke da se izbori sa pričom, ali ovaj strip nije štivo za razonodu. On pretenduje da bude delo sa    političko-sociološkom porukom. I sam je Bilal imao muke da se izbori sa zadatkom: 'Bio sam u službi krajnje iskonstruisanog scenarija i pripovedanja. Ovaj album nesumnjivo spada u one koje je više obeležio Pierre Christin. Nisam imao mogućnosti da se izvučem, ali sam istovremeno bio tako obuzet pričom da sam radio bez ikakvog bola. Danas više ne bih mogao da radim na taj način.'  Pravi li Bilal ovim rečima otklon od jednog dosadnog stripa?

  Partija lova je neka vrsta produžetka Falangi crnog reda. Falange govore o terorizmu i nasilju na zapadu, dok se Partija bavi političkim nasiljem na istoku. To ove dve priče čini komplementarnim. Partija lova je ipak jače odjeknula, jer se konkretnije bavi temom. Sem toga, Bilal i Christin su u medjuvremenu stekli zavidnu reputaciju. Publika već zna kakvu vrstu smisla valja tražiti u njihovim stripovima. Mada, popularnost koju su stekli ranijim radovima, prodavala bi njihove stripove, sve i da su bez ikakvog smisla.

Igra bez kraja...

  Strip Partija lova imao je premijeru 1983. u izdanju Dargauda. Kao i ostali Bilalovi, prvi tiraž je nestao brže nego što je stigao u knjižare. Ovaj strip, očekivano, nije doživeo izdanje na ex-Yu teritorijama. Jeste piratsko, bez boje, bedno. Svaki komentar na jedno takvo izdanje je izlišan. Kao što se izlišnom čini i nada da će stripovi sa francuskog, za strip najplodnijeg, govornog područja naći značajnije mesto i u domaćem izdavaštvu.

Milan Jovanović