Alien Vs Predator

DVA (O)LOŠA UBIŠE KLASIK

Za one koji to ne znaju, uparivanje dva nemilosrdna grabljivca nije se desilo prvi put u ovom očajnom filmu, niti u dva dela prilično dobro odrađene video-igre (pucačina u prvom licu) već još početkom devedesetih u sveskama Dark Horse-ovih strip izdanja. Shodno tome, film Alien vs Predator može u neku ruku da se računa kao adaptacija stripa.

            Pol Vi Es Anderson, čovek koji je inače odgovoran za grozomornu stvar poznatu kao Resident Evil 1 i 2 ima iskustva u pravljenju ovakvih konfekcijskih filmova tako da se od strane kompetentnih ljudi ova njegova papazjanija ne računa kao Alien 5 ili Predator 3 veća samo kao uspeo komercijalni eksperiment. Sama činjenica da je Alien vs Predator uspeo da se popne na prvo mesto top liste naprodavanijih DVD-a u Americi govori dovoljno. Kakav film - takva i publika. Osim toga, ko je lud da ide u bioskop da bi gledao ovako nešto?

            Prateći rabljenu franšizu ''Fredy vs Jason'', ''Godzila vs Mothra'' te ''Paja vs Jare'' i ''Toza vs Cune'' poletni Anderson nam je isporučio vizuelno ispeglanu priču o grupi istraživača koja odlazi na Antarktik gde se ''prema drevnim mapama'' (o kojima nam ništa više nije objašnjeno u filmu zbog bojazni od predoziranja informacijama) nalazi piramida napravljena od strane ET-a i ostale kosmičke bulumente. Finansijer ove ekspedicije je ekscentrični bogataš Čarls Bišop Vejland koga inače opet igra Lens Henriksen tako da bi to navodno trebalo da bude spona između ovog filma i ostalih delova Alien serijala. Hvala Bogu da se na tome i ostalo. Predvodnik ekipe entuzijasta jeste alpinistkinja Aleks u tumačenju Sane Latn koja je slavno propala u pokušaju da nadomesti odsustvo neponovljive Ripli (Sigurni Viver). Kada konačno dospe u dubine Antarktika, grupa nesrećnika nailazi na nesvakidašnju situaciju. Naime, golema piramida je neka vrsta Karađorđeva, s tom razlikom što u njoj Tito i gosti mu ne love zečeve i žirafe, već Predatori love Aliene. I tako... Prvo se malo makljaju čudovišta između sebe, a onda potamane šaku jada od naučne ekspedicije i Vejlandovih gorila tako da jedino preostane Aleks sa svojim čvrstim dupencetom. Ona, nemajući kud, pravi ortakluk sa jednim mlađahnim predatorom koji kulminira kada je isti ''naoruža'' alienovom glavom kao štitom a za koplje joj da njegov rep. Oni koji nakon toga nisu napustili projekciju mogu kasnije da vide malo jurnjave, sluzi, reprizu obračuna sa Alien Maticom te inventivan način na koji predatori dolaze na svet.

            A oni koji mare za logiku u ovakvim filmovima mogu da se zapitaju sledeće stvari: ako je Vejland, po kome je kasnije pravljena serija androida Bišop, susreo prvi put Aliene na Antarktiku i to 2004. kako da niko u budućnosti (u kojoj se događaju četiri nastavka serijala) nema blagog pojma o njima? A još luđe deluje scena u kojoj Aleks u tanušnoj majici trči po antarktičkoj zimi na minus beskonačno bez ikakvih posledica. Greje je valjda ljubav prema čovečanstvu koje treba da spasi... 

            Osim vizuelno atraktivnih scena makljaže između dva glavna negativca koja se dešava negde na sredini filma (otprilike u vreme kada pola bioskopske sale blaženo drema...) film Alien vs Predator ne nudi ništa posebno. Jedina pozitivna stvar jeste da je Ridli Skot rekao da postoje šanse da on odradi novo poglavlje Alien serijala u slučaju da ovaj film postigne komercijalni uspeh.

            Vratimo se na kraju pitanju sa početka ovog teksta. Zašto je ovaj film toliko prodavan na DVD formatu? Pa upravo zato što se radi i vešto upakovanoj zabavi za jedno veče i instant zaborav. Podsetimo se još i reklamno slogana koji kaže da u slučaju da pobedi bilo ko od svemirskih grabljivaca mi gubimo... Verovatno su mislili na one koji platili da pogledaju/prespavaju ovaj film.