Uprkos odsustvu sa vaših ekrana (ali ne i iz vaših srca) prethodne nedelje, danas se ekipa DJ Meho šoa vraća prepuna utisaka o najnovijem filmu Christophera Nolana. Koji je o Betmenu. Ali znali ste to.

The Dark Knight Rises

Režija: Christopher Nolan

DJ Meho: Dakle, mislim da nisam usamljen u utisku da je sa trećim filmom o Betmenu Nolan konačno postigaso balans koji je gađao od početka. The Dark Knight Rises je dosta srećna mešavina superherojskih tropa i „ozbiljnijih" tema, njegovi likovi nisu previše zagušeni stilizacijom da bi se uklopili u realističnu režiju, a i tematski ovo dosta zadovoljavajuće trasira putanju glavnog junaka od ruinirane, razočarane vreće blaziranih kostiju, pa do heroja koji je samog sebe ponovo izmislio.

DJ Kemo: Valja imati na umu i to da Nolan isprva nije imao u planu da radi treći film. Ali trilogije su danas osnovni modus operandi Holivuda i čovek u krajnjoj liniji sigurno nije mogao da odbije mogućnost da masno zaradi ali i da zbilja realizuje viziju koju nam je obećao sa prva dva filma.

DJ Hamo: Ono što se kod ove trilogije mora uvek isticati je da se radi o „autorskijim" filmovima nego što je uobičajen holivudski blokbaster ovih dana. Nolan je i koproducent i koautor priče i scenarija TDKR i ipak se vidi da ovo nije film koga je pravio komitet, bar ne u onoj meri u kojoj su to filmovi sa uporedivim budžetima.

DJ Meho: Čitajući ponovo šta sam pre četiri godine napisao o prethodnom Nolanovom Betmenu, malo sam iznenađen količinom agresivnosti koja prozire iz teksta.

DJ Kemo: Misliš da je film stario bolje nego što je bio prvi utisak?

DJ Meho: Pa, zapravo, ne, mislim da većina primedbi stoji, nego se čudim zašto sam bio besan: pa zar sam očekivao da Dark Knight zaista bude Građanin Kejn superherojskog filma ili tako nešto? Ali, sada kada sam odgledao The Amazing Spider-man a skoro odmah posle njega The Dark Knight Rises, a nešto pre njih Avengers, mislim da mi se iskristalisalo zašto mi Marvelovi filmovi zapravo deluju kao nešto udobnije realizovani superherojski poduhvati od Nolanovih Betmena. Koliko god to smešno zvučalo i uz sve primedbe koje imam na The Amazing Spider-man, ovo je film koji ima relatabilnije likove i koji je utemeljen u shvatljivijim realnostima, ljudskih odnosa, ekonomije, itd. od The Dark Knight Rises koji jedna vagnerijanska opera što koristi ljudske odnose i njima odnosne društvene događaje tek kao kulisu na kojoj se zapravo igra nekakva šahovska partija između decidno ne-ljudskih igrača. U najprostačkijem mogućem smislu, Spajdermen je i u svom poslednjem filmu utemeljen u intuitivno jasnim ljudskim strastima, željama, strahovima, bolovima - iako dobar deo filma odlazi na tuče sa džinovskim gušterom u laboratorijskom mantilu - dok je Betmen priča o nekakvoj borbi apstraktnog dobra i zla u kojoj zapravo prost narod nema mnogo udela.

DJ Kemo: Mada je vidan Nolanov napor da uvede prost narod u tu jednačinu. U Dark Knight je cela poenta filma bila u dihotomiji između belog i mračnog viteza: jedan koji lepo priča i narod ga voli, iako je u stvari kvaran do srži, drugi koga mrze i plaše ga se ali koji obavlja posao i drži grad bezbednim. Oba su neophodna jer bez mračnog viteza nema bezbednosti ali bez belog nema poverenja.

DJ Hamo: Da, a The Dark Knight Rises zapravo ide dalje i eksplicitnije u tom uvlačenju populusa u superherojsko-superzločinački rat, pokazujući nam kako bi izgledala oktobarska revolucija u Americi. Nastojanje da se borba između igrača iz senke pokaže relevantnom i za običnog čoveka je ovde očigledno i daje filmu mnogo materijala koji valja obraditi. Doduše, film se ne bavi svim svojim elementima dovoljno uspešno. Niti svima dodeljuje dovoljno vremena. Za film od dva sata i četrdeset pet minuta, TDKR može da se pohvali da nikada nije dosadan, ali sa druge strane, neke tematske potceline koje kreira bi zapravo bile bolje istražene u formi televizijske serije. Ovde Nolan ipak mora da projuri kroz priču na nekim mestima, da ostavi vremena i za tuče i eksplozije i neke su prilike ovde sasvim propuštene.

DJ Meho: Meni je jedan od najvećih (i najpovoljnijih) utisaka to da je Nolan shvatio koliko zapravo nije uspeo da nam proda samog Betmena prošli put - kao što sam agresivno objašnjavao u gorelinkovanom tekstu - pa je ovaj film prilično redukovao njegovo pojavljivanje i u scenama u kojima ga ima prikazao ga kao živog čoveka od krvi i mesa u kostimu a ne kao nekakvu poluuspešnu ikonu. U ovog Betmena je lakše poverovati, ne u smislu narativa koji nam ga prikazuje, nego u smislu prezentnosti na ekranu, položaja tela, pokreta, mimike. U stvari, kad se malo razmisli, Betmena ima zaista malo ovde, a i to što ga ima, on mahom sedi i priča. Najneuverljvije su scene akcije, konkretno borbe golim rukama, ali o tome malo kasnije...

DJ Kemo: Doduše, Christian Bale i dalje, kada je u kostimu, priča onim smešnim „dubokim" glasom koji je dosta uspešno parodiran onomad, ali kao da je i to malo ublaženo.

DJ Hamo: Ili to, ili smo se navikli. Ipak kako kaže Skaj Vikler, patnja je odmor za onog ko je navikao na agoniju.

DJ Meho: Drugo nešto ovde valja podvući, a to je da pored Michaela Cainea u ulozi Alfreda, Morgana Freemana u ulozi Luciusa Foxa i Garyja Oldmana u ulozi Komesara Gordona, koji svi naravno razbijaju, ovaj film agresivno uvodi gomilu novih likova. I pritom čak ni ne mislim nužno na novog negativca koji se podrazumevao, jelte, nego na novu cicu koja osvaja srce, ili barem prepone, Brucea Waynea, pa na Selinu Kyle, na Johna Blacka, koji svi dobijaju ozbiljne uloge u filmu i postaju deo Betmenove ekipe. Koliko god bizarno zvučalo poređenje, ovo me je podsetilo na Schumacherov Batman & Robin, film koji je sahranio „stari" filmski serijal. Dok smo kod Schumachera imali inflaciju likova, potpuno gubljenje kreativnog dostojanstva i film koji odlazi u svim pravcima u isto vreme, Nolan bolje rukuje svojim namnoženim ansamblom, ali ipak preostaje utisak da zapravo gledamo minimalno dva filma u jednom: intimnu dramu sredovečnog bogataša koji ne vidi smisla u životu u kome nema više vagine što ju je jako volio, pa ga čak ni mogućnost da nekažnjeno vrši nasilje nad sugrađanima više ne raduje, i sa njom isprepletani politički triler o revoluciji koju izvode teroristi usred Sjedinjenih Američkih Država i koja pokazuje kako je to strašno kada narod preuzme vlast. Nisam od onih koji koriste svaku priliku da opletu po Nolanu, mislim da je za poštovanje njegova ambicija da snima koliko-toliko intelektualno intonirane akcione spektakle, ali mislim da ova dva filma u The Dark Knight Rises ne bivaju najsrećnije spojena. Opet, ponoviću da mislim da je ovo najuspešnija realizacija Nolanovog Betmena i da iako možda srastanje između dve velike teme filma - koje praktično odrađuju dve odvojene ekipe likova što se povremeno sreću - nije najsrećnije, makar su individualni motivi (opet ne svi, ali neki) obrađeni solidno dobro i film nas ne ostavlja emotivno posve nezainteresovanim. A Nolan je poznat po tome što mu filmovi nemaju preterano mnogo dodira sa ljudskim emocijama i da se gotovo sav iscrpljuje u intelektualnim igrama.

DJ Kemo: Da, utoliko se može reći da je finale filma pristojno realizovano i da su postupci likova barem emotivno logični. Što se dramaturgije tiče, bojim se da tu ne mogu da dam Nolanu najviše moguće ocene.

DJ Hamo: Da, ovaj film je u dramaturškom smislu pomalo skrpljen, kao i prethodnik mu i moram da kažem da ga pre svega na okupu drže sjajni glumci koji jednoj priči bez previše veza sa logikom, daju dosta kredibiliteta.

DJ Meho: To jeste Nolanova stara boljka - toliko nas uvuče u priču ambicijom da u svemu ima simbolike, da su detalji bitni itd., da kada pređe u majklbejevski režim rada i navali sa akcijom koja nema smisla (Odakle dolaze svi ovi naoružani ljudi koji rade za Baneta? Kako sve znaju gde i kad da se pojave zarad maksimalnog dramskog efekta? Zašto pokušavaju da ubiju Džima Gordona kad je on ionako izvan igre? Zar u gotamskoj kanalizaciji nema nekih radnika koji bi primetili da se tu okuplja revolucionarna armija? Zašto se policija i ustanici - i jedni i drugi naoružani vatrenim oružjem, biju na ulici u masovki kao izvučenoj iz nekog italijanskog spektakla starog četrdeset godina?) nama to bode oči. Michaelu Bayju spremno praštamo slične prestupe jer Michael Bay ima fundamentalno drugačiji ton u svojim filmovima - frivolnost je jedna od njihovih glavnih karakteristika i uz nju prirodno ide pomanjkanje fizičke ili gemetrijske logike. Sa druge strane, Nolan insistira na kombinaciji gotske ozbiljnosti i vagnerijanske grandioznosti i onda, barem ja, imam problem da progutam scene koje bi se mogle opisati kao „ma to je samo glupi akcioni film, u redu je". Čak i kada su scene uspešno realizovane, kao na primer ona na početku sa kidnapovanjem i avionima. Lepo je to Nolan snimio, nema sumnje da postaje sve bolji u režiranju akcionih scena, to se vidi i u finalu, ali kada razmislite samo pola sekunda ne možete a da se ne zapitate zašto bi iko prolazio kroz ovako komplikovanu, skupu i opasnu akciju da kidnapuje čoveka u vazduhu kada su svi potrebni uslovi za to ostvareni još pre nego što se poleti. Itd.

DJ Kemo: To jeste okej primer, ali hajde, to se možda može praštati na ime očigledne želje da se omažira James Bond, međutim, meni je problematičniji put kojim Nolan priča priču o tome kako Bruce Wayne odlučuje da ponovo postane Betmen, kako u tome biva neuspešan, pa kako opet mora da izmisli samog sebe itd. Ovo je centralna priča filma, okosnica celog zapleta i mada je Nolan priča dinamično, mada je međuigra između sjajnih glumaca (Bale i Hathaway, pa Caine - milina, sjajni su!) zavodljiva, teško je ne upitati se je li naš junak zapravo proveo osam godina duvajući lepak. Jer, centralna scena filma (SPOJLER, za onih par čitalaca koji nisu gledali film ili nisu već iz izbora likova svesni šta mora da se desi na sredini), ona u kojoj Betmen pije batine od Baneta i biva toliko fundamentalno  poražen da američka publika nesumnjivo razrogačenih očiju gleda u ekran i pita se „ali... kako će sad da film dođe do kraja kad nema više Betmena?", pa ta scena je nemoguće isforsirano izvedena. Mislim, uvažavamo da Nolan uredno usput ukazuje kako se Betmen vraća na posao iako nije spreman, kako fizički Wayne više nije u formi, kako se oslanja na tehnologiju, tj. tehnološke štake, kako čini klasičan greh gordosti i misli da je i dalje najjači i da će svi da se useru u gaće kad ga vide, sve je to okej, ali, avaj, mislim da je potpuno u neskladu sa karakterom Betmena, čak i Nolanovog, koji jeste prikazivan kao nešto impulsivniji i manje proračunat.

DJ Hamo: Da kažemo prosto: šta je Betmen uopšte mislio kada je sa Selinom Kyle (koja se nigde u filmu ne naziva Catwomanom jer je to valjda suviše stripovski?) krenuo kroz kanalizaciju da traži Banea?? Mislim, znao je da je Bane obučavan od strane Ra's Al Ghula, znao je da ima naoružanu i spremnu ekipu, znao je, drugim rečima, da će ušetati u centar neprijateljske teritorije i tamo zapodenuti kavgu sa mlađim i spremnijim protivnikom. Ni prisenka planiranja, strategije, psihološkog profilisanja, proračunatog pristupa koji moraju biti deo Betmenovog MO-a, bez obzira da li ga piše/ režira Nolan ili bilo ko drugi. Betmen nije ulični borac koji uleće glavačke u tuču i ne razmišlja da li će pobediti ili poginuti sve dok se ponaša časno i kurčevito. I Nolan Betmena pokazuje kao stratega i psihologa, nekog ko se u ogromnoj meri oslanja na zbunjivanje, strah, skretanje pažnje protivniku. Umesto toga: ovde on pokušava da prebije Baneta golim pesnicama.

DJ Kemo: Dobro, ne golim, ima one rukavice svoje, ali da, besmisleno je i dramaturški nespretno kako sve to ispada. Mislim, Wayne ZNA da nije u formi kao što je nekada bio i snagu nadomešćuje tehnologijom, to vidimo u svim prethodnim scenama gde se pojavljuje kao Betmen. Međutim, kad dođe trenutak da se zaista stigne, utekne i na strašnom mestu postoji, kada bi najviše profitirao od nekih gedžeta koji bi Banetu oduzeli prednost mladosti i snage, odjednom naš junak odlučuje da je najsigurnije da se osloni na stari dobri desni kroše. Plus, Nolan, i zbog toga očajavam, tuču režira u decenijskom holivudskom maniru, nemaštovito puštajući Betmena da zadaje udarac za udarcem Banetu u lice, na šta se Bane samo smijulji, a Betmena to još više nervira pa ga onda i više boli kada ga Bane dovati i polomi. Mislim, za čoveka koji snima „thinking man's" akcione filmove, ovo je previše verno arhaičnoj tradiciji. I sugeriše da je Betmen izgubio ne jer je zapostavio strategiju, taktiku, psihologiju i sve te lepe stvari, nego jer nije dovoljno dizo tegove i vežbao na džaku.

DJ Meho: Pa, da, pošto na kraju filma u finalnoj tuči Betmen opet pobeđuje Baneta istom taktikom: udaranjem u lice. Ovo je klasičan primer frižiderske logike na delu: da je lomljenje Banetove maske bila uspešna taktika na sredini filma, to ne bi bila sredina filma nego kraj. Što i vidimo po tome kako na kraju Betmen i pobedi lomeći Banetovu masku. Masku koja je sve udarce na sredini filma otrpela bez strukturalnih kompromisa a sad odjednom poklekne. Hau konvinijent!!!!!!!1

DJ Kemo: Ovime se opet sugeriše da je Betmen na sredini filma udarao kao devojčica a na kraju, posle zatvorske epizode u kojoj je, jelte, odradio hiljade i hiljade sklekova, hiljade i hiljade trušnjaka i bežao u taj neki zdrav razum, na kraju udara ko muškarac.

DJ Hamo: Pa, da, ali tu i postoji jedno vidno mačo nadmetanje između Betmena i Baneta koje je na kraju podvučeno čak i time da Bane insistira (u jednoj od retkih epizoda humora) da će ubiti Betmena iako mu je Talia Al Ghul naložila drugačije. Da ne pominjem da posle, iako svaki sekund bez akcije znači da je Gotam bliži smrti u nuklearnom ognju, Betmen nalazi vremena za refleksiju i potvrđivanje da je on ipak najjači i najšarmantniji u kraju.

DJ Kemo: Ja samo želim da kažem da se ovde ne radi o tome da Betmen nije trebaloda izgubi tuču na sredini filma, već o tome da je to trebalo da bude prikazano na ubedljiviji, karakterno konzistentniji način. Ja bih verovao u Betmena koji u tuču uleće očajan jer želi da umre (što se sugeriše na ponekom mestu u filmu), koji od frustracije što se oseća kao sredovečni, impotentni muškarac čije je vreme prošlo, nasrće glavom na Baneta i besni jer ga mlađi i jači muškarac pobeđuje, koji leži na zemlji nakon petog nokdauna i misli kako sve u kuras i treba samo da pusti da ga ovaj ubije, ali takvog i tog Betmena meni Nolan nije prikazao.

DJ Meho: Dobro idemo dalje, Bane je interesantan izbor za glavnog negativca. Pogotovo što je veliki deo njegovog stripovskog karaktera ovde očuvan. Ceo podzaplet sa zatvorom i njegovim odrastanjem u istom je dovoljno veran stripu i daje liku koga tumači Tom Hardy više kredita, a veze sa Ligom senki koje su postojale i u stripu Nolanu su dobrodošle da sve poveže sa prvim filmom. Ono što je meni bilo malo neobično je to da Bane do svog cilja - maltretiranje Betmena kroz maltretiranje Gotama - dolazi kroz neku vrstu revolucije. Oružano preuzimanje vlasti u gradu, uspostavljanje nekakvog prekog suda  koji omažira/ karikira revoluconarnu pravdu vezanu za mlade komunističke režime, sve to vezano uz 99percent retoriku koja se provlači na početku filma stavlja Baneta u poziciju negativca koji, u teoriji, treba da bude pomalo dvosmislen. Je li on zaista negativac, kao da film želi da se zapitamo, ili je glas naroda koji je predugo trpeo represiju udruge državne birokratske nemani i razularenog korporativnog sektora?

DJ Kemo: Ali naravno da je ovo potpuno besmislena dilema. Bilo za gledaoca, bilo za likove. Bane je u film uveden tako što se pokazuje kako ubija sa apetitom, a njegovo preuzimanje vlasti u Gotamu podrazumeva ogromnu destrukciju i ugrožavanje ljudskih života u demonstraciji moći. Bane (koji je pritom tek podizvođač) govori o vraćanju moći u ruke naroda, ali on potpuno neuvijeno zadržava ključ moći za sebe - neutronsku bombu kao metod odvraćanja i ucene, naoružanu armiju kao metod prisilnog sprovođenja vlasti, kontrolu nad kretanjem građana, nad linijama snabdevanja hranom, lekovima itd. Bane nije neka revolucionarna vlast koja se vremenom odljudila, odvojila od baze i postala svoja negacija, on je od prvog dana terorista koji vlada željeznom šakom i koji samo usput trubi kako, eto, političari i javni činovnici povremeno lažu narod.

DJ Hamo: Da, Nolan ovde uzgred kao da tematizuje wikileaks fenomen, pokazujući da totalna istina i njena nekontrolisana propagacija ne moraju da budu dobri za dobrobit naroda, pa je optužen za reakcionarne stavove u ovom filmu, ali... prvo, podvlačim da je Bane očigledno nasilan i i sam posve neiskren, a drugo, ovo je sasvim u skladu sa prethodnim filmom koji je i sam tematizovao ideju kako moraju postojati za građane nevidljive sile koje sprovode represivnu politiku za opšte dobro. Betmen se ovde stavlja na stranu „zvaničnih", jelte, organa reda a ne na stranu „građana" ma koja ona bila i sad je to kao neki ideološki problem ali u stvarnosti, ja ga ne vidim.

DJ Kemo: Pa, da, za početak, koja je strana građana??? Mi nigde ne vidimo da gotamsko stanovništvo jedno drugima šapuće „Da znaš da je Bane u pravu! Dosta su nas lagali! Pa šta ako je minirao kanalizaciju i zarobio u njoj 3000 pandura, to su ionako slugeranje korporativno-državnog kartela koji nas decenijama eksploatiše?", naprotiv, vidimo prepadnute, malo poludele ljude koji ako i učestvuju u Baneovim teatralnim isterivanjima pravde, to čine iz straha. Dakle, svako „normalan" će se složiti da Betmen zauzima pravu stranu. Jer na drugoj strani nije „anarhija" nego, naprotiv, represija koju vrše ni od koga kontrolisani naoružani ljudi sa oružjem sudnjeg dana u rukama. Ne postoji nekakav svenarodni pokret kao opozicija Betmenovoj podršci establišmenta. Film bi, dakako, bio mnogo zanimljviji da toga ima. Ali nema.

DJ Meho: Takođe, zašto li iko iznenađeno kritikuje The Dark Knight Rises kao prorežimski film, da tako kažemo, kada je to jedna od retkih zajedničkih crta superherojštine u svim njenim pojavnim oblicima? Čak i „otpadnički", ulični superheroji poput Spajdermena, Daredevila ili Green Arrow uvek rade za režim, priznajući ultimativni autoritet države oličen u policiji, sudstvu i kaznenom sistemu. Ovo je uvek bilo tačno u poslednjih osamdeset godina i aberacije poput Punishera ili bizarnih izletanja iz karaktera, kao što se dešavalo Green Arrowu, ne menjaju tu prostu istinu: superheroji su po pravilu branitelji postojećeg establišmenta. Oni su emanacija američkog/ džefersonovskog duha koji veli da se protiv države može i mora ići kada država ne štiti interese građana, ali koji ne poriče da država, u idealnom smislu, ima nezamenjivu ulogu koju građani ne treba da preuzimaju na sebe. Dakle, to što Betmen u ovom filmu radi je prirodna superherojska stvar čak i ako na trenutak zaboravite da druga strana u svoje pregovaračke alatke ubraja neutronsku bombu i da je, uostalom, kako znaju i Betmen i gledalac, cela priča oko revolucije prazna retorika koja prikriva kako se u stvari radi o osveti bliskoistočnog klana besmrtnih ubica svom nepoćudnom učeniku.

DJ Hamo: Bilo je tu i prilično urnebesnih „otkrivanja" kako je The Dark Knight Rises podmukla propaganda što se prodaje za nedužnu eskapističku zabavu, dok sve vreme plasira prorežimske i proimperijalističke poruke.

DJ Kemo: Jeste, ali to je samo dokaz koliko je Nolanova trilogija veliki fenomen jer njome su počeli da se bave i da je analiziraju ljudi koji zapravo pojma nemaju o superherojštini. Alex Jones nam priča stvari koje znamo decenijama, ubeđujući nas da je otkrio toplu vodu. Mislim, čim čujemo kako „vlade već decenijama sipaju fluor u vodu a znamo da on uzrokuje oštećenja mozga i rak", jasno nam je sa kojih pozicija taj čovek nastupa. I sad on je kao „provalio" Betmena i Nolana. Da zaplačeš.

DJ Meho: Ono što ovde svakako vredi upamtiti je da su, dakle, superherojski stripovi uvek bili prorežimski, a da je Betmen UVEK bio manipulator iz senke koji radi ono što misli da je najbolje za sve, čak i ako su u pitanju etički sumnjivi potezi. Mislim, setimo se da je upravo Betmen dizajnirao Brother I satelite u stripu. I da mu za to nije bio potreban Nolan. Ali setimo se i toga da je Bruce Wayne neverovatno bogat čovek koji svake noći rizikuje život pokušavajući da učini ulice svog grada za nijansu bezbednijim. Dakle, da, Betmenu se može prigovoriti da je zaštitnik establišmenta i krupnog kapitala, da se većinu vremena bori sa protivnicima koje prost svet i ne vidi, ali sa druge strane, on de fakto iz dana u dan stavlja glavu na panj za obične ljude sa ulice, štiteći ih od psihopata koji ih iznova ugrožavaju. Šta to nama Bruce Wayne duguje pa da se tome izlaže? Ništa, eto šta, dakle, valja mu biti zahvalan na altruizmu makar isto onoliko koliko i prdeti o tome kako je on mračnija varijanta Superhika.

DJ Kemo: Nećemo da pričamo o tome kako se Betmen lako oporavi od povrede kičme?

DJ Hamo: Mislim da je to sporedno u filmu koji, kako smo gore argumentovali ima ozbiljnije dramaturško-karakterološke probleme. Mada naravno da je neuverljivo. Ali s druge strane, meni se dopao ceo preokret vezan za Baneta, zatvor, porodicu Al Ghul itd. Nolan nas ili podmuklo vara lažnim flešbekovima - što bi moralo biti nedozvoljeno - ili samo vešto ali ipak podmuklo manipuliše tekstom i slikama da nas natera da pomislimo jedno iako nam prikazuje drugo, ali u svakom slučaju, preokret pred kraj je pristojan i za mene uspeliji deo filma. Ali ja sam naivan, lakoveran čovek.

DJ Hamo: Meni se dopada lik Džona Bleka, ali on je simptom onog što smo gore rekli - da gledamo dva različita filma u jednom.

DJ Kemo: I meni i slatko je kako Nolan ostavlja Warneru mogučnost da radi direktan nastavak filma. Mada ću o istom trošku dodati da sam bio razočaran poslednjom scenom u kojoj nam se pokazuje šta Michael Caine vidi kad sedne da popije kafu. Verujem da bi mnogo efektnije i nolanovskije bilo da smo samo videli osmeh na njegovom licu.

DJ Meho: Da, to bi bio pravi Nolan. Šteta. No, kolika je tek šteta kad uzmete jednog od najlepših i najmuževnijih glumaca današnjice i onda ga tokom celog filma pokazujete pod maskom. Tom Hardy je sjajan glumac, ali ovde mora da glumi pozama i neobičnom dikcijom jer mu se lice vidi na pola sekunde. A ne pomaže mu malo nategnut tekst koga izgovara. Mislim, da ne bude zabune, srećan sam što je Hardy dobio ulogu i on je svoj posao dobro odradio - ali mislim da je protraćen. Prvo, Bane je napisan kao suviše jednodimenzionalan lik da bi zahtevao neku veliku glumu i najveći posao koga je Hardy morao da odradi je bilo da nabaci deset i kusur kila telesne mase pred snimanje - ostalo su završili uglovi kamere i par karakterističnih poza. I drugo, Hardy je jedan od retkih savremenih glumaca za koga se i heteroseksualni muškarci slažu sa ženama i homoseksualcima da bi ga odradili bez razmišljanja i za dž i nekako je perverzno držati ga pod maskom sve vreme.

DJ Kemo: Kad smo već kod maske, Anne Hathaway kao Selina Kyle je jedan od uspelijih likova, pre svega jer sugeriše dubinu karaktera ali nosi i stripovsku stilizaciju sa sobom.

DJ Hamo: Jeste. A ja bih dodao i da ono što se od tehnologije vidi u filmu izgleda kul, pogotovo Betmenov motocikl sa rotirajućim točkovima - koji njoj sjajno stoji.

DJ Meho: Već sam gore rekao da Nolan pokazuje da je sve bolji u akcionim scenama - jurnjava oko kamiona sa bombama i Betmenovo letuckanje unaokolo izgledaju prilično dobro - ali su mu tuče golim rukama i dalje problem. Ne izgledaju uverljivo, nemaju logike, ne pokazuju nam superiorne heroje koji su jači i bolje uvežbani od protivnika, već samo nenadahnutu koreografiju u kojoj jedni mašu rukama a drugi padaju. Ovo je jedan od elemenata koji dovode u pitanje Nolanov „realistični" pristup (a setimo se da je to čovek koji je u Inception ove scene snimio bez korišćenja kompjuterski generisane grafike). Tuče u The Amazing Spider-man izgledaju mnogo bolje: iako su „nerealistične, one deluju logičnije. Ovde samo gledamo smešno obučene ljude kako biju neke obično obučene ljude iako ne demonstriraju da su bolji borci od njih...

DJ Kemo: Na kraju, The Dark Knight Rises je veliki film, po tonu i po glumačkim dostignućima, ali nije (dovoljno) veliki film po temama, ritmu, karakterizaciji. On je svakako za analizu dublji i zahvalniji od Avengers ali moram da kažem da su Avengers zaokruženiji i uverljivji paket iako nemaju istu emotivnu dubinu kao finale TDKR.

DJ Hamo: A odsustvo emotivne dubine smo mnogo i zamerali Nolanu u prethodnim filmovima. Ovde jeste napravio korak napred (scena rastanka Alfreda i Waynea je dirljiva prevashodno zahvaljujući izvrsnoj glumi) i to se oseća na planu celog filma. Šteta što mu je ovo posldnji Betmen, taman mu je krenulo!!!!!

DJ Meho: Siguran sam da u Warneru i sami govore to „Šteta što mu je ovo poslednji Bemen" jer posle ovog filma koji delom zbog masakra u Aurori a delom verovatno zahvaljujući pomalo negativnim kritikama koje je dobio, nije oborio rekorde koje su postavili Avengers i Harry Potter, Warner sa ekranizacijama stripova očekuje verovatno samo nizbrdica. Snyderov Man of Steel je drugi ribut Supermena za pet godina i teško da će postići uporedive uspehe sa Nolanovim filmovima, a propast Green Lantern i Jonaha Hexa znači da Warner nema ozbiljno uporište na koje bi se oslonio dok na red dođe Justice League of America. Nije da ja navijam za Marvel, ali je činjenica je da su oni svoje filmske podvige mnogo bolje uobličili. No, nemojmo biti negativci, sačekajmo novi Snyderov film i podržimo Supermena!