Intervju sa Darkom Bogdanovim:

Na mladima strip ostaje (1)

Povodom nedavne promocije njegovog samostalnog strip albuma, najpre u Vinici (Makedonija), a zatim i na četrnaestoj Balkanskoj smotri mladih strip autora, u Leskovcu (Srbija),  ovim intervjuem  zaslužuje da bude predstavljen  autor pomenutog  albuma, Darko Bogdanov. Iz istog intervjua ćemo saznati nešto više o Darkovim planovima, težnjama i njegovoj velikoj posvećenosti stripu.

Darko, za početak jedno neoriginalno pitanje, na koje se često dobije originalan odgovor: koliko dugo se aktivno baviš stripom i kada se ljubav prema njemu pojavila i ''nastanila''  kod tebe?

Evo za početak da pokušam da dam neki originalniji odgovor :) mada mislim da će više opet biti ono klasično. Ljubav prema stripu mislim da se nastanila još od kad se sećam za sebe, ponekad mislim da sam se i rodio sa nekim stripom u ruci, hahaha. Za to je najviše zaslužan moj otac, koji je imao malo poveću kolekciju dok je bio mlađi (nažalost od te kolekcije danas su ostali samo tragovi, a imao je stvarno neka antologijska izdanja ) Oduvek su me privlačile te sličice, ti kvadratići koji su nosili neku priču u sebi, koju sam počeo da razumem bolje tek kada sam naučio da čitam.Ali i sam crtež je bio sasvim dovoljan da me taj stripovski virus uhvati i da me ne pusti ceo život. Kad sam počeo da idem u školu, već tu su bili i prvi pokušaji da crtam neki strip, naravno prvo sam se trudio da precrtavam table i kadrove, da budu 100 posto verni originalu, a tad sam mislio da je format izdanja isti onaj na koji se  crta i jedna tabla. Tako da sam se dosta mučio u tom pogledu, ali se stvorila radna navika i disciplina, a takođe i upornost. Inače serioznije i aktivnije sam počeo da se bavim stripom kad sam počeo već da crtam moje sopstvene priče, što je bilo kad sam imao nekih 15 godina, negde 1999 godine. Naravno da te prve priče uopšte nisu valjale ali ponekad ipak uzmem da razgledam i  uporedim šta sam sve radio, i gde sam stigao  sad.

Verovatno se sećaš svog prvog nacrtanog stripa. Reci, kad je to bilo?

Naravno da se sećam, to je isto kao što se čovek  ceo život seća  svoje prve devojke i prve ljubavi :) To je bilo baš te 1999 godine koju sam pomenuo malopre, strip je imao nekih 17 i po tabli, zvao se "Delta Rendžeri" :D sa SF tematikom, pod uticajem onih starih japanskih animiranih serija koje su bile prikazivane na TV-u na ovim prostorima ("Saber Rider And The Star Sherif's"  i "Robotech") ali nije bio u manga maniru, nego neki evropski crtež.  Kraj je bio otvoren, jer sam planirao i drugi deo, do kog ipak nije došlo, i mislim da nikad neće ni doći, hahah.

Da li si imao neke uzore iz sveta stripa (crtače, scenariste), ili možda neki određen strip, kada si počeo da se baviš ovim medijem, zbog kojih (ili koga, ako je u pitanju određen strip) si počeo da se baviš njime?

Jeste, bilo je tako nečeg. U početku kao i većina autora sa ex-yu prostora sam bio navučen na Bonelija, to mi je bio sinonim za strip. Sa tom razlikom da sam više voleo Velikog Bleka i Komandanta Marka nego Zagora :D Kasnije sam promenio ukus, i mislim da mi je prvi uzor bio a i dan danas jedan od najvećih, Aleks Rejmond. Kad sam prvi pust video Fleša Gordona i Ripa Kirbija, više nije bilo povratka i znao sam da će to biti moj posao. U principu veoma cenim sve te autore iz "zlatnog doba" mislim da su to bili genijalci, kako kad je u pitanju svetski strip, tako i jugoslovenski, beogradski i zagrebački autori. Drugi veliki uzor, možda i najveći je Ziro/Mebijus, i kada sam otkrio Bluberija. To me je toliko skrenulo, da sam počeo da radim ozbiljnije na stripovima, drugi strip mi je bio western, imao je 64 tabli, završio sam ga do kraja, i ceo je bio u Ziroovim maniru. To je moj drugi veliki uzor. Treći je Igor Kordej i njegov strip "Vam" koji mi je nesto najbliže do termina "najomiljeniji strip". Svakako da ima i drugih autora koje volim i koji su uticali na mene ( Wallace Wood, Alberto Breccia, Hal Foster, Phillipe Druilet, John Buscema, Dave Stevens, Hugo Pratt,Robert Crumb i još mnogo njih, nema toliko prostora za nabrojavanje koliko ih ima...) ali  moje "Sveto Trojstvo" su ovi gore navedeni.Od scenarista to su Oesterheld, Segura, Abuli, Pratt, iako je on i crtač, J.M. Charlier, Van Hamme, Le Tendre, Alan Moore svakako, i Frank Miller sve dok nije poblesavio :D i još mnogo drugih...

Buduci da si skoro imao premijeru promocije svog završenog strip albuma, u Vinici, kojoj sam, igrom slučaja, prisustvovao, upitao bih  te  sledeće: kada i kako se rodila ideja da uradiš jedan celovit strip album, kao što je ''Modus vivendi'', koliko je prošlo od  ideje do realizovanja samog projekta,i kroz šta je sve moralo da se prođe da bi došlo do realizacije istog?

Uff, to je malo duža istorija :) Prvi impuls da uradim ovo što se sad zove "Modus Vivendi" je bio negde u ovo vreme,  2003 godine, pre nego što sam upisao Akademiju, kad sam bio u gostima kod jednog prijatelja. I onako uz razgovor se pomenulo nešto kao u stilu "a što ne uradiš strip adaptaciju one pesme od Radovana Pavlovskog "Mladić koji spava popodne" pa posle da se pokuša da se uradi prema stripu neki kratak film za lokalnu televiziju". Pošto je to moja omiljena pesma od Pavlovskog, kažem samom sebi "pa što da ne".... Naravno ideja o filmu je propala jer je i televizija propala, pa je ostao samo rad na stripu. I sam strip se menjao kako je prolazilo vreme, tako da vremenom  sam shvatio da necu da radim suvoparnu adaptaciju te pesme, nego da bude nešto veće i što više moje, a pesma da bude samo kao neka startna pozicija. Pa tako se desilo da sam dvaput počinjao crtanje iz početka, i tek treći put, treća varijacija je bila ono što sam hteo. Crtanje je išlo sporo, i sa prekidima, jer sam bio na fakultetu, još i u Bugarskoj, znači drugačija sredina i sve to, obaveze oko ispita i slično, ali rad na ovom stripu nije prekinut,svih tih godina. Prva zamisao je bila da budu tri priče od po 24-26 tabli koje bi činile neku celinu. Kako sam radio,to je otpalo, bilo je mnogo uticaja iz filma (najvise film "Donnie Darko", a onda režiseri Felini, Tarkovski, malo Kjubrika), muzike (Nick Cave, Tom Waits, Smashing Pumpkins, Bauhaus, Mizar) i literature svakako (najviše Bulgakova, Lermontova, E.A.Poa, Bodlera) pa sam sve to nekako ubacio u neku moju prizmu  mojih shvatanja. Druga važna stvar koja se promenila je to što sam prvo mislio da bude strip skroz bez teksta, i deo tog stripa tako bez teksta je izašao u petom broju "Kreatora" mislim...I to se promenilo opet posle razgovora sa jednim mojim priajteljem, meni veoma dragimčovekom, koji nažalost nije više među nama, prerano nas je napustio...On mi je rekao " ne smeš ovo da ostaviš tek tako, ti imaš priču, koju moraš i da napišeš, ovo je važno,ovo što radiš je način života", pa kad sam malo više razmislio shvatio sam da je u pravu, a i sam naslov "Modus Vivendi" je u njegovu čast, nesvesno on je tad kumovao mom stripu. I tako, negde 2008 strip je već bio gotov u ovom obliku koji sad znamo, ali nikako nisam uspevao još tada da ga objavim, pa je čekao dve godine. 2010 već se pojavila šansa, ali je ipak prošlo još skoro godinu dana dok se sve organizuje kako treba, jer skoro sve sam sam ganjao, i štampariju i birokratiju,i odakle da se nađu pare za ovakvo nešto, pa dok sam našao dizajnera, pa sam hteo i uključio sam i neke moje kolege i prijatelje sa po jednom ilustracijom kao bonus samog stripa ( Vesna Ničevska - Saravinova, Andrej Manev, Igor Jovčevski, Nikola Temkov i Viktor Lozanov) koji idu na kraju...Ali sve se izdržalo, i na 5 Novembar 2011 godinu ujutro (koji datum i koincidencija sa V for Vendetta, hahah) su mi javili da je sve odštampano, da nema problema, i da će njihovo vozilo da mi isporuči tiraž. Znači za samo crtanje oko 4 godine, a sveukupno nešto više od 8 godina (isuse bože :D )

Kraj prvog dela