Gledali smo The Amazing Spider-man. I jeli načos. Ali znali ste da hoćemo!

The Amazing Spider-man

Režija: Marc Webb

DJ Meho: Dakle, ovo smo dobli umesto četvrtog Raimijevog Spider-man filma? Hm...

DJ Kemo: Prekid serijala koji je sa svakim novim filmom zarađivao sve više novca je doduše delovao kao prilično neobična poslovna odluka. S druge strane, Spider-man 3 je već bio zagazio poduboko u glib farse - mislim, ko još može iz sećanja da potisne ovu scenu, a sećanje smo ribali vinjakom i  Domestosom poslednjih pet godina - i veliko je pitanje kako bi Raimi i njegov tim odradili četvrti film.

DJ Hamo: Marvel je, oprezno, kako se i valja kada se radi sa velikim parama i igra među velikim igračima, odvagnuo koliko im se isplati održavanje franšize u stanju u kome jeste (sa dekadencijom koja već ozbiljno nagrće preko urušenih barikada svežine) i suočavanje sa neizbežnim zakonom umanjenih prinosa. Ne zaboravimo da je plan bio da se snimi i peti nastavak sa istim protagonistima, čak u jednom momentu i da se četvrti i peti snimaju odjednom radi uštede na produkciji. Neko je, verujem razložno, ipak shvatio da se od skupog filmskog serijala ne može praviti stripu nalik kontinuitet pre nego što sve počne da košta više nego što zarađuje. Sa masivnom krizom koja potresa gotovo ceo svet i razmacima između filmova koji se mere godinama a ne nedeljama kao u stripu, teško da bi iko stigao da reaguje na vreme na promenu tržišta, ukusa publike, preovlađujućih trendova... Zaustavljanje mašinerije dok ona još pobeđuje je, mislim bila prava stvar, ispraćena proučavanjem aktuelnog trenutka povijesne zbiljnosti i podešavanjem svojih ciljeva i očekivanih rezultata u skladu sa novim vremenom.

DJ Meho: Da, ne zaboravimo da je originalna trilogija započeta pre punih deset godina i da je, neizbežno, danas neko drugo vreme. Drugačije se snimaju filmovi: prvi Spider-man je izašao svega tri godine posle prvog Matriksa i  prvog filma iz druge trilogije Star Wars, a godinu posle prvog Gospodara prstenova i Harija Potera. Četvrti deo bi se pojavio u drugom okruženju, sa glumcima koji su izgledali kul pre osam godina (jesu li??? Toby je nekada izgledao kul?) i u momentu kada su bioskopima harali Twilight i Avatar. Ributovanje serijala, koliko god iznenadilo ljude što ne prate stripove, na primer moju ženu koja je sve vreme pitala gde su Meri Džejn i DžDžDž, deluje kao zaista razuman potez u svetlu ovih činjenica. Zadržimo prepoznatljive elemente serijala - ikonički kostim i kombinaciju krivice, odgovornosti i moći, ali apdejtujmo sve ostalo da pogodimo zlatni presek planiranih demografija kojima želimo da prodamo novu trilogiju. Ili koliko već filmova ovde može da se izmuze uzevši u obzir da dvadesetosmogodišnjak igra sedamnaestogodišnjaka...

DJ Kemo: Mehovo pominjanje Twilight serijala mi deluje kao dosta značajna poenta ovde. The Amazing Spider-man je film koji oštro odskače od trenutne Marvelove filmske politike koju smo videli u X-men, Avengersima, Toru, Kapetanu Americi i Iron Man serijalu - po tonu, izgledu i estetici je drugačiji i ne vide se prirodne veze između njega i nabrojanih filmova. Naravno, ovde se i dalje radi o partnerstvu sa Sony/ Columbia ekipom pa samim tim i ne možemo očekivati krosover na nivou onoga što Marvel radi u svojim nezavisno pravljenim filmovima, ali se istovremeno zaista može raditi o jednom vidnom naporu da se film približi i nekoj drugoj publici.

DJ Hamo: Naravno, bilo bi suludo tvrditi da su Raimijevi filmovi ili Whedonov Avengers bili filmovi prevashodno namenjeni strip-publici ili gikovima s obzirom na rekorde koje su svi porušili svojim izlascima u bioskope. Mejnstrim kultura je u proteklih deset godina postala značajno više giki sa najgledanijim filmovima upravo iz tradicionalno gik oblasti...

DJ Kemo: Jeste, rekao bih da se The Amazing Spider-man samo jače obraća jednoj drugoj podgrupi u široj gik populaciji - toj nekoj - u teoriji izraženije ženskoj - publici kojoj su bliže urbane fantastike, paranormalne romanse i vampirske teme, od klasične superherojštine, svetlosnih mačeva i robotizovanih egzoskeleta.

DJ Meho: Izbor režisera svakako podupire ovu tezu. Webb je, kako smo već pričali, prevashodno režiser spotova za MTV pop-pank bendove i do sada je snimio samo jedan bioskopski film, koji je bio romantična komedija. U odnosu naRaimija, koji je hardcore geek i uostalom ljubitelj stripova o Spajdermenu, Webb je  jedno značajno ublaženije rešenje, plaćenik koji treba da spakuje superherojsku priču u nešto što bi rado gutale i srednjoškolke sa True Blood tetovažama, da se izbegne da osnovni „buzz" oko filma opet bude samo u domenu supergikova što u sred noći umeju da nabroje sve instance smrti i voskresenja Spajdermena u stripu.

DJ Kemo: Činjenica je da je ovo dobro poslužilo Marvel i Sony u slučaju prve trilogije (već pretpostavljamo da će ovo drugo takođe biti trilogija - toliko su nas istrenirali!) ali da su se vremena uistinu promenila. Ovo je Marvelov najbolji pokušaj da pogode šta je trenutni zeitgeist a koji će biti dovoljno relevantan i tokom sledećih nekoliko godina da se izguraju nastavci.

DJ Hamo: Što jeste zanimljivo, X-men, Avengers i satelitski serijali oko njih su i dalje prevashodno naklonjeni tradicionalnim gikovima - isto važi i za Nolanovog Betmena čiji ćemo treći deo videti za koji dan - a TASM kao da je otvaranje borbe na drugom frontu. Marvel izgleda ne želi da, kako se to kaže, sva jaja stavi u istu korpu i trudi se da obezbedi da više demografskih celina bude pokriveno, kako bi se predupredila propast ako dođe do neke nepredviđene, nagle promene u ljudskim interesovanjima.

DJ Kemo: Dakle... The Amazing Spider-man je film koji je po senzibilitetu prilično blizak lakšoj romantičnoj drami od ostalih Marvel filmova. Ovde ne želimo da kažemo da ljubav i romansa nisu bile element prve Spider-man trilogije, naravno da jesu, i to važan - važniji nego u bilo kom drugom Marvel filmu do danas - ali sam ton, sama estetika ovog filma su drugačiji. Čak, biću toliko smeo da kažem kako me ljubavna priča u ovom filmu uopšte nije dotakla, da sam potpuno propustio da prepoznam hemiju između Garfielda i Stoneove, ali da je način na koji su protagonisti snimani, kako su postavljeni u scenama, kako su scene osvetljene i koreografisane, da je sve ovo demonstriralo grdan napor da se prikaže jedna neuobičajena srednjoškolska romansa između neverovatnno različitih a na kraju ipak sudbinski povezanih ljubavnika. Do te mere da je u neku ruku ostatak sadržaja ili neubedljiv - glavni antagonista filma i njegov satanski plan - ili potisnut u sedmi plan - Piterovo sazrevanje u svetu bez očinske figure a sa setom moći i odgovornosti koje mu je podario ujed pauka.

DJ Meho: Da, svima koji smo origin story Spajdermena pročitali u toliko verzija a zatim gledali u prvom Raimijevom filmu, ovo je bila interesantna prilika da vidimo šta će Webb uraditi, no posle početka koji se svojski trudi da probudi u nama empatiju sa prikazivanjem Piterovih pokojnih roditelja u flešbekovima i prve četvrtine filma u kojoj Martin Sheen rutinski ali neodoljivo ponavlja svoju ulogu iz Wall Street, ostatak filma potiskuje porodični element u pozadinu i fokus je na romansi između Petera i Gwen. I to nije sporno kao koncept - Spajdermenov origin story je uvek bio o tome šta se događa kada dečak oseti da postaje čovek a veće interesovanje za vaginu nego za očeve i majčine lekcije je legitimno događanje u tim okvirima, no, ovo rezultira jednim neobično nesimpatičnim Peterom Parkerom - bar za moj groš. Momci?

DJ Hamo: Peter Parker u ovom filmu svakako nije onaj Peter kog smo navikli da zamišljamo kada se ovo ime izgovori. Stripovi su tokom pet decenija uspeli da izgrade prepoznatljiv arhetip umereno konzervativnog, umereno asocijalnog briljantnog naučnog talenta koji pati od razarajućeg osećaja krivice i neadekvatnosti i pokušava da ih kompenzuje apsurdnim samopožrtvovanjem u kostimu superheroja i ovo se uglavnom ne menja, samo se ponekad malo varira jačina ovog ili onog elementa. Mislim, trenutni Slottov rad na stripu apsolutno pogađa sve ove poente. Raimijevi filmovi su karikirali ove elemente u određenoj meri (pogotovo treći, ne samo u plesnoj sceni) ali su ih se držali. No Webbov Peter Parker ne deluje konzervativno niti asocijalno u nekoj bitnoj meri - on je više prikazan kao maltene autistično zainteresovan za nauku a njegovi sukobi sa jock ekipom u školi su za moj račun prenaglašeni - setimo se da je Leejev i Ditkov Spajdermen najviše patio zbog upravo suprotnog fenomena - socijalne nevidljivosti. Bendis je sa Ultimate Spider-man naglasio komponentu siledžijstva u školi koje vrše jockovi nad geekovima, ali kod njega je to imalo odmereniji ukus i uvek smo imali utisak da je Peter Parker moralno nadmoćan čak i kad trpi poniženje. Webbov Peter Parker dobija ozbiljne batine bez nekog velikog razloga na početku filma, meta je okrutnih poniženja pa onda kada dobije moći i njegova osveta ima elemente poniženja i sile. Što... nije Peter Parker sa kojim bih se ja identifikovao niti bih voleo da se sa njim identifikuje moj imaginarni sin.

DJ Kemo: Da, Webb takođe i za moj groš ovde pravi greh viktimizovanja Petera Parkera iako stripovi ovo uglavnom nisu radili - barem oni dobri. Peter Parker je naučni talenat i moralna gromada, ne nemušti, povučeni sociopata u najavi.

DJ Meho: Sa druge strane, Gwen Stacy... Emma Stone je lepa devojka ali i ona sa 25 godina u ulozi sedamnaestogodišnjakinje deluje daleko prestarelo. Ponovo, nisam očekivao da Webb isporuči Gwen Stacy koja bi bila preslikana Leejeva i Romitina Gwen - jedan primer nežnosti, nevinosti i krotkosti-ali-snage kakav je šezdesetih bio nekakav girl-next-door ideal - ali ova Gwen je za mene suviše starmala, suviše umotana u buržoasku auru ćerke njujorškog šefa policije da bih uopšte kupio ne romansu između nje i Petera već i koncept da on njoj može da se dopadne.

DJ Hamo: Dobro, tu se išlo na koncept bitange i princeze... Neuredni skejter sa glavom punom matematike i hemije i doterana, buduća-Ivy-League-studentkinja prepuna osećaja odgovornosti, nikada ne bi mogli da budu zajedno a spojila ih je ljubav prema nauci!!!

DJ Meho: Pa, da, ali to je upravo to: Peter ne deluje kao neko ko bi mogao njoj da se dopadne jer je asocijalan, pritvoran, neiskren, čak aktivno destruktivan (krađa identiteta kada ulazi u Oscorp) a njegova skejterska reputacija je potpuno neubedljiva - on zapravo izgleda kao dečak koji nosi skejt unaokolo da bi delovalo kao da pripada nekoj socijalnoj grupi - kako ga ostale životinje u krdu ne bi namirisale kao sociopatu i nagonski ubile. S druge strane, deluje kao da bi na mogla da se dopadne njemu, naravno, ali njegovo ponašanje prema njoj nakon što stekne moći je aktivno zabrinjavajuće. Ne samo što je praktično uhodi nego joj i odmah otkriva svoj identitet, ne pomišljajući da je time možda ugrožava.

DJ Kemo: Da ne bude zabune, meni je to legitiman pokušaj da se glavni junak pokaže kao živ čovek sa manama - naravno da će napaljeni tinejdžer koga su do juče mlatili u školskom dvorištu iskoristiti priliku da devojci svojih snova pokaže da je on Spajdermen i koliki mu je i sve to, ali to ga ne čini simpatičnijm likom.

DJ Hamo: Da, zapravo, Peter tokom filma ne čini mnogo stvari da iskupi svoja, jelte, moralna posrnuća - što je zapravo čitav koncept Spajdermenovog delanja: percepcije (predimenzionirane) krivice i (proporcionalnog) iskupljenja - on superherojskim poslom kreće da se bavi prvo iz osvete ali prema kraju filma se očigledno radi o kombinaciji ideje da treba da se bavi društveno korisnim radom i želje da dobije zahvalnost zajednice. Njegovo hapšenje kriminalaca je istovremeno i nedopustivo selektivno i žovijalno (i, vidimo to u jednoj sceni, kontraproduktivno). Inspektor Stacy ima sasvim razumne razloge što želi da ga ukloni sa ulica Njujorka. Zatim, iako je direktno odgovoran za nastanak Lizarda, on prema kraju filma ide na njega golim prsima (i ranjenom nogom) zato što je jedini sa dovoljno snage - što deluje gotovo hvalisasvo - ne zato što se vidi da se ždere zbog svoje uloge u svemu.

DJ Kemo: I opet, da ne bude zabune, osveženje je imati Spajdermena koji se ne lomi sve vreme zbog osećaja da je on odgovoran za svako zlo na svetu i ne smatra da je svaki put kada nekom ispadne sladoled koji je tek kupio na ulici to njegova krivica, no, film zbog toga i tera Spajdermena da prema kraju radi neke čudne stvari - napada policiju, otkriva identitet Georgeu Stacyju. Ovde scenario insistira na proizvođenju drame onda kada je nema dovoljno u samim protagonistima. Ideja da Lizardov demonski plan - nategnut do besvesti - treba da spreče dvoje tinejdžera očajničkim rizikovanjem života je već sama po sebi prilično problematična, ali toliko smo spremni da suspendujemo nevericu, međutim film onda pokazuje da Spajdermen nije dobar ni u onom minimumu koji od njega želimo da vidimo na ovoj tački: da zaštiti devojku koju voli, kako je obećao njenom ocu. Mislim, dobro, spasao je Njujork, svaka čast, ali ponovo, teško nam je da se identifikujemo sa njim kada em ne ispoštuje obećanje koje je dao Georgeu Stacyju em posle ne pokazuje da zbog toga ima problem. Naravno, Gwen ostaje bezbedna do kraja, Emma Stone je preskup resurs za ovu produkciju da bi je žrtvovali već u prvom filmu, ima vremena da se u nastavku pojavi Green Goblin, ali Peter ne samo da se ne lomi zato što nije bi tu da je zaštiti kad je bilo tvrdo, nego i posle bez mnogo problema pokazuje da je voljan da prekrši i drugo obećanje koje je dao istom čoveku i to na njegovoj samrti.

DJ Hamo: Da, to je malo mnogo. Peter Parker dakle nije loše napisan lik, ali je nedovoljno simpatičan za film koji ipak nastoji da prati jedan tradicionalan razvoj karaktera. Teško je sa njim saosećati i to je meni problem. Plus, prema porodici se ponaša prilično neodgovorno, posle smrti strica Bena, strinu jedva da vidimo i to u scenama u kojima je on gotovo ignoriše, a umesto katarzičnog dijaloga u kome bismo čuli koju o moći i odgovornosti, dobijamo neku razblaženiju, neupečatljivu pričicu koju smo već zaboravili. Bah.

DJ Meho: Imam problem i sa negativcem. Prvo, Lizard je uvek bio na ivici kempa i u stripovima (koji su i sami bili na ivici kempa) i džekilihajdovska postavka ovog lika se vazda urnebesno sudarala sa činjenicom da imamo posla sa džinovskim gušterom u laboratorijskom mantilu. Ali, drugo, u filmu je kontrast još izraženiji. Rhys Ifans, inače razmahan i agresivan glumac, je vrlo odmeren kao Curt Connors i nije „pravi" negativac - ta uloga je rezervisana za čoveka azijskog porekla ubačenog da bi publika imala koga da mrzi, a šta je za to bolje nego ne-kavkaska fizionomija - pa i kada postane Lizard mi ne uspevamo da preterano žučno navijamo protiv njega. Pogotovo što je potpuno dehumanizovan u gušterskoj formi i izgleda kao da je ispao iz nindža-kornjača. I u stripu mi je uvek bio smešan i nisam ga doživljavao kao ozbiljnog neprijatelja. E, sad, poslednjih godina su u stripu prvo Zeb Wells pa sada i Dan Slott od Lizarda pokušali da naprave nešto dublje i opasnije što mene nije baš oduševilo jer je jedan smešan lik iz srebrnog doba pretvoren u decoubicu i nekakvog genocidnog mesiju - a film u veoma ublaženoj formi ovo transformiše u nekakav bleskast plan o pretvaranju populacije Njujorka u humanoidne guštere. Ko bi rekao da će idiotski podzaplet igre Spider-man 3 zaživeti u ovom filmu??? No, u svakom slučaju, Lizard nije ni uverljivo zao ni uverljivo opasan, a žestina sa kojom ga Spajdermen napada podcrtava nespretnu fašističnost superherojskog žanra: sve je tu metafora za nešto drugo, okej, i Lizard je primer čoveka koga je hladni kapitalistički farmaceutski industrijski kompleks doveo do pucanja. Spajdermen napada njega - jer ugrožava par desetina ljudi na mostu a ni jednog se trenutka ne zapita treba li da proveri ko je tu zaista kriv za sve. Da Connors nije u formi džinovskog guštera već da je samo razumljivo pobesneo/ očajan jednoruki čovek koji juri za automobilima na mostu, shvatili bismo apsurdnost Spajdermenove intervencije. Ovo opet nije kritika scenarija - sasvim je okej da sedamnaestogodišnji superheroj dela ovako a ne promišljenije - samo opservacija.

DJ Kemo: George Stacy Denisa Learyja je solidan koliko i Stric Ben Martina Sheena i Strina May Sally Field, ali pati od preagresivno napisane uloge. Njegov humor je pregrub i neubedljiv, ali opet, ima tu štofa.

DJ Hamo: Vredi reći da je najbolji deo filma akcija - fizička akcija. Garfield je i inače odličan kao štrkljasti, izduženi tinejdžer koji se tek snalazi sa svojim naglo izraslim telom i njegova mimika i telesna gluma su sjajni, pa se ovo proteže i na kretanje preko grada i borbenu koreografiju.

DJ Meho: Doduše, scena u kojoj on nehotično prebija nasilnike u metrou je nepotrebno slepstik - i to u filmu koji i inače pati od nedostatka duhovitosti - ali gora od nje je potpuno nenadahnuta scena kada Peter demolira kupatilo kako bismo mi videli da se nove moći teško kontrolišu.

DJ Kemo: Da, Marvelovi filmovi vole da smeste junaka u kupatilo i puste ga da lomi - čudna toalet fiksacija - slično je bilo i sa Wolverineom.

DJ Meho: Ali akcija jeste odlična. I Spajdermen je daleko simpatičniji nego Peter Parker sa interesantnim udelima hubrisa i frivolnog humora u liku. Borbe su lepršave i dobro koreografisane, ubedljivije, čak, a kameo Stana Leeja je prilično urnebesan i dodaje na duhovitosti koje kako već rekoh, nedostaje.

DJ Hamo: Presuda?

DJ Meho: Nije ovo rđav film ali jeste premalo inovativan, previše usmeren na tinejdžersku romansu koja na kraju ne deluje ubedljivo, nedostaje mu šarma i duha, ali ga vadi akcija i dobro pokazan odos građana Nujorka prema novom heroju (scena sa kranovima).

DJ Kemo: S druge strane, ima nesimpatičnog glavnog junaka, lenje klišee (policajac koji isprazni burence revolvera prema Spajdermenu, recimo - mislim, sjajno snimljena scena ali zašti u filmovima policajci uvek pucaju bez upozorenja???), simpatičnog negativca i relativno premalo drame u filmu koji se napreže da se proda kao drama.

DJ Hamo: Nadajmo se da će nastavak biti bolji.

DJ Меho: Misteriozna osoba koja se pojavljuje u ćeliji Curta Connorsa tokom odjavne špice? Prvi impuls mi je bio, priznajem, da kažem da je to Norman Osborn.

DJ Kemo: Što je Ifans porekao. Trenutno je radna teorija da je to Electro (vidi se munja tokom scene) i da je to najava ne samo za negativca za drugi nastavak već i okupljanja celog Sinister Six do kraja trilogije.

DJ Hamo: Što je, mislim, dobra vest koja najavljuje više Spajdermen akcije a manje Peter Parker romanse za nastavke. Odobravam.

DJ Meho: Takođe! Vidimo se na Betmenu!!!!!!!