MALE TAJNE VELIKOG MAJSTORA (2)

Ono sve što znaš o meni,
to je stvarno tako malo...

ARSEN DEDIĆ, Ono sve što znaš o meni

Ono što dosta ljudi zna jeste da je Laci završio srednju umetničku školu „Đorđe Krstić" u Nišu. Manje njih upoznato je sa činjenicom da su tu istu srednju školu  završile i obe Lacijeve ćerke (uz dodatak Umetničke akademije), ali malo ko zna da je da je Laci pre rođenja svojih ćerki pokušao da upiše famoznu Akademiju i da je tom prilikom odbijen! Tu frapantnu sudijsku grešku, da je tako nazovemo, koja srpskom slikarskom establišmentu nimalo ne služi na čast, važno je takođe istaći i u slučaju još jednog legendardnog domaćeg crtača internacionalne slave, Rajka Miloševića Gere...

Priličan broj ljudi zna da je Vladimir Krstić Laci proveo dobar deo svog radnog veka u „Gradini" kao njen tenički urednik, ali se samo poneki (i to, kako to već biva, oni ključni) prave da ne znaju da je Laci ispred „Gradine" uradio vizuelno rešenje za paklice nekih od najpoznatijih marki cigareta „Duvanske industrije Niš". Činjenica da je Laci radio dizajn brojnih izdanja za izdavačke kuće "Bratstvo" i "Bajka" takođe nije opšte poznata stvar, kao ni činjenica da je poslednjih nekoliko godina Laci stalno zapošljen u „Narodnom pozorištu" u Nišu kao scenograf...   

Mnogi znaju da je Laci ilustrovao knjige za izdavačke kuće „Bajka", „Kreativni centar", izdanja  „Sportskog saveza Srbije" te uradio naslovnicu drugog albuma „Vekovnika". Još više njih, naročito u belom svetu, zna da je Laci za francuske izdavačke kuće „Decourt" i „Soleil" uradio za sada pet albuma serijala „Celeste noir", „Sherlock Holmes" i „Sword". Informacija kojom malo ko raspolaže, posebno u pomenutom belom svetu, jeste da Laci ima običaj da protagonistima svojih stripova i ilustracija dodeljuje likove svojih najbližih. Tako je Šerlok Holms glavom i bradom njegov pokojni otac Branislav, jedna od heroina „Celeste noire" dvojnica je Lacijeve mlađe ćerke Anite, dok je moj lični favorit ilustracija iz knjige „Srednjevekovno selo" u kojoj na seoskom zboru raspravljaju, šapuću i slušaju jedan drugog ni manje ni više nego tri pljunuta Lacija glavom i bradom!

Ono što vam retko ko može reći o Laciju jeste nekoliko neverovatnih stvari koje retko ko i zna o ovom crtačkom maestru s Nišave: Laci, recimo, u crtanju nikada ne koristi lenjir - sve katedrale, dvorci i zgrade, vozovi, automobili i avioni crtani su, dakle, slobodnom rukom! Retko ko, dalje, zna da Laci ni jednu jedinu liniju u tušu u svom stripu ne izvlači ničim drugim do četkicom, od okvira kadrova do sitnog veza najmanjih zavrtnja u prvom i najudaljenijih crepova u trećem planu. Retkima je poznato da Laci, uz sve to, nikada ne koristi belu temperu, beli tuš ili fotošop da bi ispravio bilo šta u istuširanom crtežu - kod njega u radu, kao i uostalom u životu, važi maksima "taknuto-maknuto". Sem toga, malo je poznata i činjenica da Laci zaista veoma retko koristi bilo kakvu dokumentaciju ili reference u crtanju - ne znam ko je skovao frazu "fotografsko pamćenje", ali znam da bi bio zadovoljan time da Laci posluži kao primer definicije. Takođe. znam da je Laci jedan od svega nekoliko crtača za koga bi se usudio da upotrebim frazu koju sam sklepao za likovni ekvivalent vlasnika apsolutnog sluha, "apsolutni crtač"...

Na žalost nedovoljan broj poznavalca stripa zna koliko je Lacijev prvi scenarista, Miodrag Krstić, zaista dobar scenarista, ali i crtač - ja ga lično rangiram pri samom vrhu, a na dokaz zainteresovanima nudim scenario "Billy Wanderer-a" koji je napisao za Lacija i strip "Hayat Herp" koji potpisuje kao kompletan autor. Na prste jedne ruke mogu se, dalje, prebrojati ljudi koji znaju da je Miodrag (za prijatelje, Profke) u mom prisustvu izjavio da je najveći uspeh u njegovom bavljenju stripom to što je Lacija uspeo da zainteresuje za strip. Ono što niko sem mene i Lacija ne zna jeste da sam svega par meseci pre te Profketove izjave rekao Laciju da smatram da je nešto najbolje što sam do sada uradio u svetu stripa to što sam ga posle dvadeset godina vratio devetoj umetnosti...