Gledali smo Avengers!!!!! Dobro, poslednji smo na svetu koji su sebe podvrgli tom iskustvu, ali ipak, sigurni smo da čitateljstvo UPPS-a sa zadržanim dahom već više od tri nedelje očekuje rezultate naše forenzičke analize najnovijeg filma iz Marvelove produkcije. Da se Mehmetu dopao? Je li Kemal uspeo da se zadrži u sedištu tokom prve scene u kojoj se pojavljuje Jeremy Renner? Da li je Hamid zaista preskupe  ali preukusne bioskopske načose upotrebio na način istovremeno ilegalan i naučno neobjašnjiv? Čitajte dalje!!!

The Avengers

Režija : Joss Whedon

Scenario: Joss Whedon (po priči koju su napisali Joss Whedon i Zakk Penn)

Produkcija: Kevin Feige za Marvel Studios

DJ Meho: Znao sam. Znao sam! Joss Whedon je mesija!!! Spasitelj!!! Čovek koga bismo sledili i u vatru i u vodu! Prvo pa muško, rekle bi babe i babe bi bile sasvim u pravu. Joss Whedon je u svom režiserskom debiju u domenu celovečernjeg igranog bioskopskog filma ne samo pokazao koliko je fora pokupio od školovanih režisera tokom rada na brojnim televizijskim produkcijama, nego i koliko dobro razume povijesnu zbiljnost u kojoj se savremeni superherojski film nalazi. Avengers su baš ono kako u 2012. godini superherojski film o Zemljinom najvažnijem superherojskom timu treba da izgleda.

DJ Kemo: Reklo bi se da Mehmetov sentiment deli veliki do gledališta, u Americi je film porušio gomilu rekorda, uključujući najbolji prvi vikend, najbolju prvu nedelju, najbolju drugu nedelju, najmanji broj dana da se dobaci do granice od sto miliona zarade, pa onda i do stopedeset miliona. Iza Avengersa ostali su i Dark Knightovi i Hariji Poteri i... er Hana Montana.

DJ Hamo: Neki cinik bi se na ovom mestu bez sumnje zapitao u kakvom mi to svetu živimo kada je najgledaniji, najprofitabilniji film u ovom trenutku bajkica o gomili ljudi u smešnim kostimima kako se bore protiv asgardskog božanstva sa blago gej fizionomijom i britanskim naglaskom. Srećom, takvih cinika ovde nema.

DJ Meho: Vredi ovde primetiti da su superherojski filmovi za deset godina od praktično nule došli do toga da su najgledanija holivudska produkcija. Dark Knight, Spider-man, sada Avengers su hitovi na nivou serijala o Hariju Poteru, ili Gospodaru Prstenova, čak rame uz rame sa Avatarom. Nakon što je tokom osamdesetih ovaj, hm, filmski žanr praktično potonuo pod teretom sve neusmerenijih filmova o Supermenu, a tokom devedesetih bio temeljito sahranjen od strane Joela Schumachera (koji se kasnije i izvinio javnosti za Batman & Robin), Marvel je počeo dosta nesigurno kombinujući velike pogotke (Spider-man, X-Men) sa velikim promašajima (Daredevil, Elektra, Fantastic Four). Ali otkada su se uzeli u pamet, počeli sami da produciraju filmove umesto da ih daju na izradu mejdžr studijima, stvari ne samo da su se drastično popravile po kvalitetu, nego je i Marvel, kao što smo i ranije pominjali, uspeo u nečemu što će, mislim, definisati superherojske filmove ove i možda i naredne dekade. A to je spajanje univerzuma, zapleta i radnje svojih filmova tako da oni zajednički tvore jedan konzistentan korpus. Baš kao što Marvelovi brojni superherojski strip-serijali svi dele univerzum i kontinuitet, tako se sada i pomalja jedna usaglašenost u njihovoj filmskoj produkciji. DC/ Warner sa svoje strane je i dalje u poziciji u kojoj je marvel bio pre deset godina, sa uspesima poput Betmena ali i užasima poput Green Lantern.

DJ Kemo: Kada smo pričali o X-Men: First Class, rekli smo da se ovde  još mogu primetiti brojne neusaglašenosti u kontinuitetu i mnogo nelogičnosti koje teško da bi mogle da se objasne pri pomnijoj analizi, no ovo je nesumnjivo zato što je serijal X-Men iz prethodne dekade još pripadao „starom" Marvelovom sistemu rada. No, Avengers dolazi kao kulminacija - bar prva - novog sistema, koji se poklapa i sa Marvelovim preuzimanjem produkcijskih dizgina u svoje ruke, pa je tako povezanost ovog filma sa Iron Man serijalom i filmovima o Kapetanu Americi i Thoru (u manjoj meri o Hulku) tešnja, kontinuitet uredniji a utisak da gledamo nastavak jedne šire priče prisutniji i zadovoljstvo time veće. Kako smo mislim već pričali, ovo je prilično nova stvar u domenu ovako skupe produkcije - spajanje filmova koji koštaju po 200 milona dolara tako da tvore skladnu celinu. Razume se, dobici, ako stvar bude uspešna, su ogromni, ovde jedan brend podupire drugi i tera gledaoce da gledaju povezane filmove koji nisu tek nastavci već poglavlja u širem narativu, a da ih ne uhvati zamor od istih lica i motiva kao što bi bilo u običnom serijalu filmova. Ali i rizici su tu - sa filmovima koji ovoliko mnogo koštaju, ulazak u planove koji podrazumevaju ulaganje stotina miliona dolara tokom decenije ili više je, naravno, riskantno. Publika trenutno puši ovaj superherojski fazon iz sve snage i uskoro nam stiže i treći deo Nolanovog Betmen serijala (čiji novi trejler, ako smem da primetim, izgleda vrlo dobro, čak i ako se Tomu Hardiju, avaj ne vidi lice) kao i The Amazing Spider-man, ali šta ako je sve ovo deo jednog mehura koji može da prsne daleko pre nego što vidimo sve isplanirane filmove? A nije da publika nema istorijat okretanja leđa nečemu što je do juče delovalo kao najsigurnija investicija na planeti. Serija X-Files je na televiziji vladala željeznom rukom, prvi film je bio opak bioskopski hit, ali je drugi bukvalno ismejan kada se pojavio...

DJ Hamo: Kemal je ovo lepo osvetlio sa više strana. Ja bih dodao da su Avengersi zaista spretno urađeni tako da se kreativo profitira od oslanjanja na filmove koji su došli pre njega (Iron Man 1 i 2, Captain America: The First Avenger, Thor) sa elementima zapleta već postavljenim u tim filmovima i, naravno, readymade karakterizacijom, ali da sa druge strane, film uspešno polaže i takozvani supružnički test: Mehmetova supruga je bila opitni kunić i komisija može da potvrdi: čak i ako u bioskop sa sobom dovedete osobu koja ne prati stripove a od pomenutih filmova je gledala jedan ili ni jedan, Avengers se lako gleda, priča je razumljiva i film nudi prijatno bioskopsko iskustvo lišeno frustracija što niste upućeni u finije detalje univerzuma ili istorije likova.

DJ Meho: To je baš ono zbog čega toliko, uzduž i popreko hvalim Jossa Whedona. Naravno, ne mogu da kažem da je u režijskom smislu Avengers demonstracija da je među nama sad neki novi Herzog ili tako nešto - Whedonova režija je kompetentna i ovo je dinamičan, uzbudljiv akcioni film koji dovoljno prostora ostavi da se uđe i u likove, ali nema ovde sad neke božanske nadahnutosti - ali Whedon je čovek koji sa jedne tako dobro razume superheroje, a sa druge tako dobro razume najširu publiku, da je napravio zbilja skoro savršen spoj geek-friendly sadržaja sa non-geek friendly pripovedanjem.

DJ Kemo: Neki cinik bi možda tu primetio kako je u pitanu „prodaja" mejnstrim publici i odustajanje od nekih dubljih superherojskih analiza...

DJ Hamo: ...ali rekosmo već da takvih cinika ovde nema...

DJ Meho: Nema, nema, ali uostalom i to bi bila prilično besmislena izjava - Avengers jesu mejnstrim film urađen po mejnstrim stripu, u onom smislu u kome su superherojski stripovi u Americi zaista mejnstrim. Plus se bavi jednim od najprepoznatljivijih brendova u okviru tog superherojskog mejnstrima. Naravno da je film Avengers mogao da bude neka smela dekonstrukcija superherojštine i istraživanje odnosa moći u savremenom američkom društvu zajedno sa istraživanjem seksualnog fetišizma i šta ja znam, ali ko je to od njega uopšte o

DJ Kemo: Whedon je time zaista uspeo da uhvati deo magije koju je Stan Lee sa Jackom Kirbyjem udenuo u originalni Avengers strip-serijal početkom šezdsetih godina prošlog veka.

DJ Meho: Da, ali ne i da stvari svede na neku imitaciju „retro" pripovedanja. Ne hvalim ja Whedona slučajno. Još kada je uradio svoj sada već istorijski strip-serijal Astonishing X-Men pokazao je da ume da razdvaja bitno od nebitnog, da ume da se osloni na jake stvari iz strip-istorije ali ne i da robuje toj istoriji. Njegov Astonishing sam davao na čitanje i ljudima koji ne samo da nisu čitali Morrisonov X-Men koji mu je prethodio nego su i sve zajedno pročitali možda tri epizode X-Men u životu i opet su uživali u dobroj priči i likovima. Sa filmom Avengers je isto: ovde imamo zaplet u kome figuriše Thorov usvojeni brat Loki (koji se već pojavio u filmu o Thoru), kao i vanzemaljska rasa Chitauri (koju je Mark Millar kreirao u Ultimates serijalu kao Ultimate pandan Skrullima iz mejnstrim univerzuma) ali ne morate znati skoro ništa o prethodnom filmu niti morate u biblioteci imati Simonsonove Thorovoe i Millarove/ Hitchove Ultimates da biste pratili ovaj film. Whedon vam daje sve potrebne informacije i razvija priču logično, pripovedajući tako da se sve bitno za shvatanje radnje odvija pred očima gledaoca, bez nekakvih infodampova u prepričavanjima ili nedajbože dugačkih montažnih sekvenci (ono što ima od ovih sekvenci je zaista kratko i elegantno upotrebljeno). Loki, podržan od strane Chitaurija kreće da osvoji Zemlju jer je smatra svojom kompenzacijom za poniženja i poraze što su mu naneseni u Thoru. Nick Fury, direktor S.H.I.E.L.D., najveće svetske kontraobaveštajne organizacije je jedini koji može da okupi dovoljno moćan tim heroja da planetu odbrane. Ovo je sve jasno i nema nikakvih dilema oko toga šta se događa i koje su čije motivacije.

DJ Kemo: Naravno, tokom filma se vidi da postoje i privatne agende, da ne govore baš svi svima sve, ali to je i lepota dobro shvaćenog superherojskog pripovedanja, pogotovo onog koje se oslanja na Marvelove predloške: ovde heroji nisu savršeni, mnogi od njih su konfliktni, imaju problem sa motivacijom, ili problem sa prevazilaženjem trauma prošlosti, sa sazrevanjem, neki su manipulatori, neki odbijaju da se uopšte suoče sa stanjem stvari - klasičan Marvel. I Whedon to zaista svojski provlači. Do kraja filma mi zaista verujemo da je jedan skup neobičnih (i nestabilnih) ličnosti postao neka vrsta herojskog tima iako su neki ljudi u tom timu profesionalne ubice, neki su psihotični, neki alkoholičari, a neki uopšte nisu sa ove planete.

DJ Meho: Da, kao što je to i red kod Marvela, tim ima i svoje interne sukobe, a u finalu filma i velikoj borbi za Zemlju - koja se naravno odvija posred Menhetna - oni na kraju zaista izrastu u ekipu koja radi timski i na pravi način koristi prednosti svakog od članova. To je možda i jedna od najvećih Whedonovih pobeda, skoro savršeno podešena priča tako da zbilja poverujemo da nordijski bog groma i olimpijski šampion u sportskom streličarstvu bez supermoći podjednako doprinose, da timom komanduje kapetan američke vojske iz Drugog svetskog rata a pijani industrijalac u letećem oklopu i psihotično zeleno čudovište slede njegove komande bez pogovora, obezbeđujući pobedu za domaću momčad.

DJ Hamo: Sa svoje strane ja moram da pohvalim to kako film uspeva da deluje savremeno iako hvata tu neku nevinost originalnih Avengersa. Whedon se u velikoj meri oslonio na Ultimate verziju Marvelovog univerzuma koja je i sama, ne zaboravimo, stara deset godina u ovom trenutku i uspeo da uhvati onu njenu značajnu karakteristiku - moderno tumačenje superherojskih motiva tako da se sačuva njihova magija ali i da ne deluju kao neki nostalgični zaostatak šezdesetih godina. Hawkeye je, recimo skoro savim prepisan iz Ultimate univerzuma, Banner/ Hulk je bliži originalu, kao i Stark/ Iron Man, Captain America je vrlo klasičan osim što opet mora da ima malo Ultimate šmeka jer je ipak pronađen u santi leda ne dvadesetak nego svih sedamdeset godina posle svoje „smrti" u Drugom svetskom ratu, Crna Udovica je mešavina klasične i Ultimate verzije itd. Ali svi oni deluju kao zaista disrutpivna prisustva u današnjem trenutku povijesne zbilje - ovo nije univerzum u kome su ljudi naviknuti na superheroje (Stan Lee se u kameo ulozi pred kraj filma prezrivo okreće televizijskoj kameri i kaže „Superheroji? Na Menhetnu? Ma, hajte molim vas.") - nego univerzum u kome se društvo još navikava na prisustvo metaljudi, u kome vladine (i druge) agencije shvataju kakva je strateška prednost imati u svojim redovima ljude sa natprirodnim sposobnostima, u kome R&D timovi finansirani od strane tih agencija rade na proizvodnji oružja koje može da zaustavi ili ubije boga itd.

DJ Meho: Hajdemo malo o karakterizaciji: mislim da je Whedon ovde odradio solidan posao. Imao je, naravno već urađene likove iz prethodnih filmova, ali je sa njima baratao na pravi način, nije im dao da „ispadnu" iz karaktera i njihova interakcija nam je dala baš ono čemu smo se nadali - klasičnu marvelovsku timsku dinamiku: Stark i Banner su gikovi kojima se diže jedan na drugog a Rogers im je smešni dobri dečko iz četrdesetih, Fury je manipulativni strateg koji će žrtvovati sve i svakoga samo da odbrani Zemlju, Romanova i Barton imaju posebnu zajedničku istoriju tajnih operacija i traume koje, pogotovo ona, tegli sa sobom. Thor je bog, ali bog koji voli ljude. Iskreno i jako.

DJ Kemo: Doduše, rekao bih da je karakterizacija ponajmanje uspela kod likova koji su novi ili su do sada imali najmanje uloge - Romanova i Barton. Barton zapravo dobija jako malo karaktera u filmu osim ideje da mnogo dobro gađa svim oružima sa projektilima (mada je naglasak na luku i streli - na početku filma on promašuje Romanovu kada na nju puca iz pštolja) a Romanova, iako verujemo da je u pitanju jedan od najboljih svetskih špijuna, ima suviše „ženskastih" emocija da bismo je kupili. Možda je tu donekle problem i što Scarlett Johansson preteruje sa damsel in distress fazonom koji je nekako prirođen njenom licu...

DJ Meho: Možda, mada kao neko ko tu ženu mrzi svom snagom, moram da kažem da me u ovom filmu nije iritirala. S druge strane, Jeremy Renner makar likom i facijalnom mimikom uspeva da odglumi Hawkeyeja, čoveka koji se bori rame uz rame sa bogovima a protiv vanzemaljske invazije iako ima samo luk i strele, ali od Rennera posle Hurt Locker i The Town ne očekujemo ništa manje od podviga, no iskusni Mark Ruffalo se pokazao kao najbolji Robert Bruce Banner do sada. Njegova rola čoveka koji zna svoju moć ali i važnost kontrole je sjajno odrađena a i lepo je što su Hulka modelovali po njegovom liku.

DJ Hamo: Da ne pominjem da Hulk, hvala Whedonu, nije pretvoren u karikaturu iako je u pitanju pola tone teška gromada CGI-ja sa zelenom kožom obučena u iscepane lila pantalone. Hulkova bestijalnost je uverljiva a opet, verujemo mu i kada je deo tima i sluša Rogersove komande.

DJ Meho: Da, Whedon recimo izbegava da Hulku u usta stavi mnogo priče pa čak je i jedina referenca na „Hulk Smash" odrađena briljantno i baš onako, kao pravi naklon čitaocima stripova.

DJ Kemo: Kad smo već kod smešovanja, akcija je odrađena očekivano dobro.

DJ Meho: Pa, da, ovo je jedan klasičan postmajklbejevski film sa džinovskim letećim reptilima iznad Menhetna, zgradama koje padaju kao kule od karata, obaveznim i pošteno urađenim tučama između Thora, Hulka i Iron-mana, sa vitkim i herojskim Kapetanom Amerikom i Black Widow/ Hawkeyejem kojima verujemo da su u stanju da u borbi prsa-u-prsa pobede naoružane i oklopljene protivnike. Loki je ovde veoma dobar u izvođenju Toma Hiddlestona i on ima pravi odnos perverzne, bolešljive dekadencije i moći pa je takav i u akciji. Naravno, finale u kome se suoči sa Hulkom je urnebesno i dobrodošao momenat humora usred akcije.

DJ Hamo: Drugim rečima, ko Avengers krene da gleda zbog akcije, neće biti razočaran. Whedon je dozira baš kako treba sa epizodama akcije koje presecaju dugačke epizode priče, a da se sve to opet logično nastavlja jedno na drugo i služi priči. Naravno da je, kada se malo odmaknete unazad, nelogično da se invazija na Zemlju dešava baš iznad Menhetna i da šačica čak i ovako moćnih ljudi može da zaistavi onoliku vanzemaljsku armiju predvođenu bogom (makar taj bog bio kopile ledenog džina), ali je osećaj koji daju slični DOGAĐAJI u stripu preneseni baš kako treba da se gledalac nauživa. Nema u ovom filmu baš toliko emocije kao u X-Men: First Class, ali to je jer ni Avengers nisu takav strip.

DJ Meho: Uostalom, Joss Whedon i najavljuje da bi nastavak filma, ako on može da istera svoje, trebalo da bude „manji", dakle sa manje eksplozija i tuče a bolniji, dakle, da se uđe u likove, da se tim stavi na iskušenja koja bi bila psihološka barem koliko i borbena itd. Nadajmo se da će Marvel imati sluha za ovu ideju jer deluje sjajno i, uostalom, kao nešto što bi bila logčna progresija. Do sada su njihovi filmovi umeli da se bave likovima na vrlo zadovoljavajući način, Avengers 2 bi bilo pravo mesto da se ode korak dalje u ovom smeru.

DJ Kemo: I, zahvaljujući sceni posle odjavne špice već znamo ko je bio Lokijev saveznik iz senke koji će verovatno biti negativac u drugom nastavku.

DJ Hamo: Da, ovo je urađeno elegantno tako da strip-gikovi odmah pogode o kome se radi a da se ništa ne kaže eksplicitno.

DJ Meho: Nećemo ni mi reći eksplicitno. Reći ćemo samo da je prevodilac propustio da prenese nijansu u završnom monologu i da bi ispravan prevod poslednje rečenice bio: „izazvati njih znači udvarati se smrti."

DJ Kemo: Oh, rekli smo previše!!!!

DJ Hamo: Uskoro ćemo gledati i trećeg Nolanovog Betmena, ali i prvog Webbovog Spajdermena!!!

DJ Meho: Vidimo se u bioskopu!!!