Dok se neki još trezne od derneka, mi moramo da radimo. Dobro, pošto je Marvelov najnoviji film, Avengers, nanizao ozbljnu nisku komercijalnih uspeha i fanovskih orgazama, potvrđujući Jossa Whedona kao hitmejkera sigurne ruke, danas nećemo pričati o filmu (jer ćemo ga gledati tek o vikendu), ali ćemo svim čitaocima koji su na ove strane dotrčali zadihani od uzbuđenja i želje da se informišu o ovom (skoro pa) najdugovečnijem Marvelovom timskom serijalu, dati priliku da se orijentišu u nepreglednom oceanu aktuelnih Marvelovih stripovakoji u naslovu imaju reč Avengers.

Avengers

Autori: Brian Michael Bendis, Daniel Acuna, Renato Guedes, Brandon Peterson, Walter Simonson

Izdavač: Marvel

DJ Meho: Poslednji put smo o Avengers serijalima pričali još Decembra meseca 2010. godine!!! Da li je dovoljno vremena prošlo da bi se rane donekle zalečile?

DJ Hamo: Ne.

DJ Kemo: Donekle. Avengers je jedan od najvažnijih serijala koje Marvel izdaje poslednjih pedeset godina, serijal koji praktično nikada nije prekidan, koji u neku ruku sažima najvažnije vrednosti čitavog Marvelovog univerzuma i prezentira njegove najveće superheroje (teglajn koji ide uz Avengers je najčešće „Earth's Mightiest Heroes"). Moglo bi se reći da je Avengers serijal po kome mnogi prepoznaju Marvel i da izdavač stoga uvek posvećuje posebnu pažnju onome što se u njemu dešava.

DJ Meho: Drugim rečima, kao i u slučaju DC-jevog Justice League of America, Avengers su serijal u kome se heroji koji najčešće imaju i svoje sopstvene serijale prikazuju kao veći od života, puni vrline, kako spasavaju planetu i čovečanstvo od pretnji sa kojima ni jedan od likova ne bi mogao individualno da izađe na kraj. Ovo u teoriji znači i da Avengers donekle u pozadinu potiskuju Marvelovo pravilo o konfliktnim herojima, odnosno da se protagonisti koji u sopstvenim serijalima možda moraju da se bore sa svojim nesigurnostima, sa ljudskim slabostima i manama, u Avengers uglavnom ispoljavaju samo svoju nesebičnu, junačku prirodu i nesputanu vrlinu.

DJ Hamo: U teoriji...

DJ Meho: U praksi, naravno nije baš sasvim tako, ali rekao bih da je naša opravdana frustriranost aktuelnim Bendisovim Avengersima dolazila velikim delom iz toga što Bendis naprosto nije čovek koji najkvalitetnije ume da napiše taj jednostavni, uberherojski strip u kome gomila kostimiranih dobrica brani čovečanstvo od pretnji koje dolaze s onu stranu vremena ili mita.

DJ Kemo: Da, otkada je Bendis relansirao ovaj serijal posle završnice DOGAĐAJA Siege, a čime je zvanično započeto „herojsko doba" (pisali smo o tome kad je bilo vreme), Avengers je trebalo da bude strip u kome naglašeno nema nikakvih unutarnjih konflikata, da pokazuje dobro prilagođene, dobro finansirane heroje sa herojskim agendama kako čine herojske stvari. I Bendis se zaista trudio ali ostaje činjenica da je sve to delovalo prilično neuverljivo. Zapleti sa nekakvim putovanjima kroz vreme, mističnim artefaktima i slične zavrzlame naprosto nisu njegova jaka strana. Bendis je, i posle toliko godina pisanja superherojskih stripova (u ogromnim količinama) čovek kome bolje leže stvari koje imaju nekakvu kriminalističku osnovu, nešto bliže ulici i ljudima koji na njoj žive.

DJ Meho: Da, Bendis se, ne zaboravimo to, Marvelu preporučio svojim kriminalističkim stripovima a i u okviru Marvelovog rada najbolji je bio na Daredevilu koji je imao nekakvu krimi osnovu. Zato se i po završetku Fear Itself, DOGAĐAJA koji smo opisivali ovde, kroz koji je Bendis prošao na autopilotu, pišući beskonačne tuče ali uspevši i da započne romansu između Hawkeyeja i Spider Woman, zato se dakle po završetku svega toga mogao primetiti određen skok u kvalitetu Avengers serijala.

DJ Hamo: Da, Daniel Acuna je ustoličen kao glavni crtač serijala posle oko dve godine Johna Romite Juniora koga mi naravno volimo, ali se dalo primetiti da njemu ovaj serijal naprosto nije dovoljno zanimljiv za crtanje. Acuna kao da pokušava da se dokaže - ipak je on relativno mlad crtač - a Avengers su mu do sada najvisokoprofilniji rad na Marvelu. I sjajan je. Bendisov kozeraj i pokušaji stvaranja žovijalne atmosfere u stripu koji istovremeno mora da bude dramatičan, sa implikacijama tragičnosti nije bio dovoljno ubedljivo upakovan u Romitin veoma stilizovani crtež u kome su superheroji imali sve veće glave i sve detinjastija lica. Acuna uspeva da potrefi pravi odnos superherojskog glamura i nekakvog prljavijeg, trilersko-špijunskog šmeka i veoma mi prija njegovo prisustvo na ovom serijalu.

DJ Kemo: Ali istovremeno, Bendis je napisao svoj najsmisleniji scenario u poslednjih nekoliko godina Avengersa.

DJ Meho: Da, kako si i malopre rekao, Bendisu pisanje te neke bajkovitije superherojštine nije jaka strana. Njegovi pokušaji stenlijevsko-džekkirbijevskog pastiša u prvih nekoliko priča u ovom serijalu nisu bili predobri, ali posle Fear Itself je priča najednom postala smislenija. Za početak, sam tim je strimlajnovan - verovatno je Bendis shvatio da Avengers imaju previše aktivnih članova čak i za tako raspisanog ljubitelja dijaloga poput njega pa je Kapetan Amerika iskoristio Buckyjevu smrt u Fear Itself da uz neko debilno objašnjenje promeni postavu.

DJ Kemo: Spajdermen je izleteo - bez ikakvog objašnjenja.

DJ Hamo: Ne sumnjam da će ovo Dan Slott u Amazing Spider-man iskoristiti kao motiv za neku svoju priču.

DJ Meho: Dobro, Spajdermen je ostao u New Avengersima o kojima ćemo posle, ali Bendis je ovde uveo Storm u Avengerse, verovatno da bi dolazeći sukob između Avengers i X-men bio sočniji, ali je i na neki način zatvorio krug koga je započeo sa Avengers Disassembled pre osam godina, kada je nasilno rasturio tadašnji Avengers tim, prekinuo serijal koji je išao od 1963. godine (restartovan odmah zatim kao New Avengers sa novom-starom postavom i novim idejama...) i pobio, drame radi, neke od članova. Hawkeye je bio oživljen još pre nekoliko godina ali Vision je tek sada vraćen među, hm, žive (ako se za robota to može reći) i sada je član aktuelnog tima.

DJ Hamo: Takođe, priča koju je ispričao je mnogo više utemeljena u politici i sociologiji nego dosadašnje priče o magičnim artefaktima i putovanju kroz vreme.

DJ Meho: Da, mada ovde treba pošteno reći da se ne radi o nečem novom ili originalnom i da je u pitanju neka vrsta reciklaže motiva koji su već bili obrađivani tokom Civil War. Bendis ovde ponovo postavlja pitanja odgovornosti superheroja za svoje delovanje i percepcije njihovog rada od strane običnog čoveka. Superheroji, pogotovo ovi koji imaju blagoslov državne administracje i silna oficijelna ovlašćenja kao što su Avengersi tvrde da rade na polzu celog čovečanstva, partikularno građana SAD, ali tokom ove priče postavlja se logično pitanje: kolike su zaista pretnje od kojih supeheroji brane čovečanstvo? Da li bi one i postojale da superheroja nema? Nisu li superheroji veća šteta nego korist društvu. Konačno, ko nadzire nadzirače?

DJ Hamo: U interesu istine treba reći da Bendis ovde ne podmeće grbaču u tolikoj meri da bismo ovaj strip čitali kao neku ozbiljnu studiju ovih pitanja.

DJ Kemo: Nikako, ovo je tek nešto ozbiljnija Avengers priča u kojoj se Norman Osborn, čovek protiv koga su se borili poslednjih nekoliko godina ponovo vraća na centar pozornice, ovog puta otvoreno neprijateljski nastrojen prema američkoj vladi i pokušava da osvoji svet udružen sa nekoliko standardnih zločinačkih grupacija marvelovog univerzuma (Hydra, AIM, The Hand i tako dalje). Dakle, bivši nacisti, teroristi, mrzitelji svega što predstavlja Amerika udruženi sa čovekom koji je predstavnik industrijskog kapitala što smatra da može bolje da upravlja društvom od izabranih predstavnika građana. Sama tema, rekao bih, nije rđava.

DJ Meho: Nije, mada, Bendis, zaista, ne preteruje sa njenom razradom. Već sama ideja da Osborn simbolizuje onaj najnepoćudniji, najkancerogeniji kapitalizam (zbog koga država, rezonuju Amerikanci i postoji - da zaštiti građane od imanentne nemoralnosti korporacija) a da njegova saveznica Madam Hydra ide unaokolo pričajući o korporacijskom zlu i medijima koje korporacije drže u džepu - kao da je predsednička kandidatkinja samih Dveri - sama ta ideja nije dovoljno razrađena i tenzija između saveznika iz računa se ne produbljuje kako bi moglo.

DJ Kemo: Da, tenzije ima, ali je ona pre svega klasična stripovska - ovo su zli, negativni likovi koji će se, prirodno, uvek svađati i među sobom. Bendis ovde zbilja propušta da poentira na promišljenije načine.

DJ Hamo: No, makar je ovde Osbornov lik još evoluirao.

DJ Meho: Ako se evolucijom može nazvati njegova transformacija u stereotipnog supernegativca. Nisam siguran koliko sam presrećan time što je jedan dobro postavljen Spajdermenov antagonista (istovremeno otac njegovog najboljeg druga, surogat otac Peteru Parkeru ali i ubica njegove najveće rane ljubavi - dakle konfliktni negativac na više planova) ovde apgrejdovan u marvelovu verziju Lexa Luthora - sposobnog kapitalistu sa sociopatskim karakteristikama i agresivnom manijom veličine. Bendis je već tokom Dark Reign perioda pokazao da Osborn žudi da bude jedan od superheroja, osnivajući Dark Avengers i navlačeći oklop Iron Patriota na sebe - terajući ga tako da pređe iz tabora civila u tabor metaljudi. Ovime je malo izgubljena humana osnova ovog uvek negativnog lika i došli smo u domen klasičnog supernegativca. Tokom ove nove priče, Bendis sve to radi na bis: Osborn pokušava da izmanipuliše javnost pokazujući da su ga Avengers uhapsili i držali u pritvoru bez suđenja a istovremeno osniva novi tim Avengers koji treba da zamene postojeći, korumpirani kako on smatra, Avengers.

DJ Kemo: Nategnuto je to. Jedna zanimljiva tema - koja su zaista ovlašćenja Avengers? Kako javnost vidi njihov odnos prema pretnjama kao što je Osborn? Je li Kapetan Amerika danas percipiran kao heroj ili kao pokretni poster američkog imperijalizma? - je razvodnjena Osbornovom sociopatijom i opsesijom da osnuje novi Avengers koji je, naravno, opet sastavljen sve od samih negativaca i psihopata pa tako priča ode putem pokazivnja tuča između dva tima a potencijalno interesantniji narativ o odnosu javnosti i administracije prema Avengersima na kraju završi na margini.

DJ Hamo: Na kraju, nisu te tuče toliko loše, interesantno je videti Osborna koji se pretvara u Hulka koristeći super adaptoid tehnoligiju i svi ti njegovi lažni superheroji (Clone Thor umesto Tora, Gorgon umesto Wolverinea, Barney Barton umesto Hawkeyeja...), zanimljivo je to za gikove... Taođe, rasplet u kome Quake, nova članica Avengers razreši stvar je nagao ali zadovoljavajući... Ali ovo je svakako strip koji daje više obećanja nego što ih ispunjava.

DJ Kemo: Pa, da, mene u njemu svakako najviše boli što je pažljivo građena karakterizacija Normana Osborna u koju je Stan Lee uložio dosta napora, da ga pokaže kao konfliktnu očinsku figuru sa ličnim demonima i projektovanim neprijateljima sada svedena na drogeraša koji guta pilule i pretvara se u Hulka da bi se pobio sa superherojima. Sad kad je ponovo uhapšen, predvidivo je očekivati da će ga držati u zatvoru sve dok opet nekom scenaristi ne zatreba readymade superzločinac sa psihopatskim repertoarom... Šteta.

DJ Meho: Da, avaj, sada smo već ušli u Avengers vs. X-Men i, predvidivo, pošto se glavna priča događa u tom serijalu, Bendis u Avengersima počinje da priča manje interesantne postranične priče...

DJ Kemo: Makar je bilo lepo videti Waltera Simonsona ponovo na olovkama, iako se nije preterano iskazao u jednoj epizodi koju je do sada uradio...

New Avengers

Autori: Brian Bendis, Neal Adams, Mike Deodato

Izdavač: Marvel

DJ Meho: Sa svoje strane, New Avengers su tokom post-Fear Itself perioda služili najviše kao dodatno prepričavanje priče koju smo upravo opisali govoreći o Avengers. New Avengers, drugi zvanični Avengers tim, sastavljen mahom od likova koji su se tokom Civil War bunili protiv registracije i radili u ilegali, a koga predvodi Luke Cage, prebiva u Avengers vili (dok glavni tim ima toranj u centru grada srušen tokom Fear Itself pa je doseljavanje glavnog tima u vilu jedan od podzapleta ovog serijala)  i ima neke svoje zadatke. Bendis je ovo zamislio kao slobodniji, luđi serijal u kome za razliku od američkih ikona (Captain America, Hulk, Iron-Man) imamo neke ulične heroje poput Lukea Cagea, Iron-Fista ili Spajdermena, pa mu je tokom Fear Itself dodat i Daredevil.

DJ Kemo: No, za čoveka koji je ostavio onako značajnog traga na Daredevil serijalu, Bendis apsolutno promašuje karakterizaciju ovog lika u New Avengers.

DJ Meho: Promašuje, mada je to tek jedan od njegovih grehova. No, dobro, New Avengers, kako rekoh, dopunjava priču iz Avengers, pokazuje kako ovaj tim izlazi na kraj sa Osbornovom globalnom pretnjom i okretanjem američke javnosti protiv svojih omiljenih superheroja, ali se pre svega fokusira na to da pokaže sa jedne strane Osbornovo regrutovanje svojih novih Avengersa u nepotrebnom bogatstvu detalja sa jedne strane i ljudsku stranu superheroja, njihove strahove i nade, sa druge strane.

DJ Kemo: Da, to nije loše kao ideja, da dobijemo neku ipak intimniju verziju ove priče koja je u Avengersima prikazana karakteristično širokim potezima na globalnom platnu. Bendis je, to je opšte poznato, veoma slab na Lukea Cagea pa i ovde posvećuje mnogo vremena tome da pokaže kako je uzgajanje porodice u okruženju koje podrazumeva stalne pretnje i borbu na život i smrt jedan težak izazov.

DJ Meho: Da, u principu, nije ovo nezabavan strip jer su likovi u ovom timu Avengersa malo skloniji sumnjanju u sebe i preispitivanjima pa je i njihov sukob sa Osbornom koji sve postavlja kao jednu dobro isplaniranu vežbu iz PR-a zanimljiv. No, meni je svakako najvažnije da ovo i dalje crta Mike Deodato (pored dve epizode koje je uradio megaveteran Adams) i da sve deluje primereno spektakularno i moćno. Deodato zna kako se crtaju superherojski stripovi skoro bolje od bilo kog drugog u poslu i njegovi energični radovi u mnogome ublažuju manjkavosti Bendisovog scenarija.

DJ Kemo: Sve u svemu za jedan relativno nepotreban serijal, New Avengers se dobro drži?

DJ Meho: Pa, da, iznenađujuće dobro. Daleko od statusa klasika, daleko i od obavezne lektire, ali čitljivo i zahvaljujući Deodatovom crtežu nikada nezadovoljavajuće.

Avengers Solo

Autori: Jennifer Van Meter, Roger Robinson

Izdavač: Marvel

DJ Meho: Oh, bio sam pošteno zagrejan za ovaj miniserijal!!! Pošteno zagrejan!!!

DJ Kemo: Zato što si zaljubljen u Hawkeyeja?

DJ Meho: Nećemo o mom privatnom životu. Ali, da, ima tu neke vatre. Prevashodno jer je Hawkeye imao jako dobre momente poslednjih godina, prevashodno iz ruke Jima McCanna (miniserijal New Avengers - The Reunion). Hawkeye je heroj koji je takođe bio brutalno ubijen od ruke Briana Bendisa tokom Disassembled DOGAĐAJA i iako je oživljen ranije, tek sa The Reunion je dobio pošten tretman. Jim McCann se pokazao kao izvanredan neotkriveni talenat i to da je on tokom Avengers Solo - petodelnog miniserijala koji se upravo završio - radio bekap strip Avengers Academy me je malo hrabrilo da će Jen Van Meter isporučiti priču o Hawkeyeju koja bi bila na sličnoj razini kao The Reunion.

DJ Hamo: Van Meterova je inače žena Grega Rucke, aktuelnog scenariste Punishera o kome smo pisali pre neku nedelju, ali to nije njena jedina preporuka da piše stripove za Marvel. Ona već ima svoju karijeru koja je ostavila traga u Oni Pressu, ali i u DC Comicsu (JSA All stars recimo), no Avengers Solo je njen najvisokoprofilniji rad do sada.

DJ Kemo: I došao je kao deo organizovanog napora da se Hawkeye malo približi današnjoj, pretpostavka novijoj, čitalačkoj publici koja možda baš nije najsigurnija ko je on (jer ga je Bendis ubio a zatim držao u zapećku), a pošto je on član tima koga ta ista publika gleda u filmu.

DJ Meho: Pa, da, Iron Man, Captain America, Thor i Hulk su svi imali svoje filmove poslednjih godina, ali Hawkeye je tu doista nižeg profila, što je svakako i u skladu sa njegovom istorijskom pozicijom u Avengersima.

DJ Hamo: Da, Hawkeye ne samo što je jedan od retkih članova tima koji nema nikakve natprirodne moći - on je samo u dobroj fizičkoj formi i sjajno rukuje lukom i strijelom (dakle, decidno old skool lik) - nego je i u pitanju bivši prestupnik koga je blagorodno prisustvo Kapetana Amerike uspelo da inspiriše i reformiše i pretvori u diskretnog heroja. Hawkeye ima interesantnu karakterizaciju i Jen Van Meter pokušava da ozbiljno odigra na ovu kartu, pišući istovremeno jedan zreliji, svedeniji superherojski strip.

DJ Meho: Da, istaknimo prvo dobre strane ovog miniserijala. Naime, pored Bendisovih razigranih Avengers i New Avengers koji se dave u žovijalnosti sa jedne i melodrami sa druge, osvežavajuće je dobiti jedan ovakav mini koji ima načelno ozbiljniji ton. U principu, tema nije naglašeno drugačija - Hawkeye ovde razbucava zaveru  industrijalaca i organizovanog kriminala koji koriste nedobrovoljne ljudske test-subjekte da iznađu novu formulu za serijsku proizvodnju supervojnika - ali je način na koji Van Meterova priča priču drugačiji. Ovo je delom špijunski triler, delom detektivska priča a delom supeherojska akcija sa decidno mračnijim pristupom. Van Meterova i vrlo uspešno opravdava ideju da Hawkeye, član najmoćnijeg i najbogatijeg superherojskog tima na planeti, ulazi u ovu priču sam i naoružan samo svojim intelektom i tobolcem sa strijelama, svesno pokušavajući da Iron Mana ili Kapetana Ameriku ostavi po strani. Ima ovde narativnog opravdanja za takav potez (preplašene žene na kojima su hemikalije testirane misle da je Kapetan Amerika iza celog projekta jer je kompanija koja ih je zloupotrebila neautorizovano koristila plakate sa njegovim likom da ih umiri) ali i psihološkog - Hawkeye želi i sebi i pogotovo Kapetanu Americi da pokaže da je kadar da bude svoj čovek koji donosi svoje sudove i odluke i smišlja svoja rešenja, ne samo da večito ostane žovijalni retro tematizirani sajdkik, a i finale u kome se pokazuje kako Hawkeye svoje saradnike laže da bi ih zaštitio je uz malo žmirkanja moguće progutati.

DJ Kemo: Ovde je, doduše ignorisan Hawkeyejev odnos sa bivšom ženom i nova romansa sa Spider Woman, ali to je okej. Jer Avengers Solo treba da može da se čita i ako ne pratite aktuelne Avengers serijale.

DJ Hamo: Što ga čini upravo idealnim za hipotetičnu publiku kojoj smo namenili ovonedeljnu kolumnu - ljude koji ne prate kontinuitet Avengersa ili Marvela uošte ali ih zanimaju sve te superherojske zafrkancije.

DJ Meho: Van Meterova ovde radi još jednu dobru stvar, trudeći se pošteno oko karakterizacije glavnog junaka, pokazujući Hawkeyeja koji uverljivo pokušava da od poslušnog herojskog akrobate koji skače tamo gde mu drugi narede da skoči postane ozbiljan, preduzimljiv heroj kome se veruje kada vodi. Njegovo psihološko sazrevanje je ovde ubedljivo iako ima replika koje deluju isforsirano, ali u globalu, ovo je dobra strana ovog stripa.

DJ Kemo: I tu, držim, završavamo sa njegovim dobrim stranama?

DJ Hamo: Ja sam pozitivno iznenađen da smo i do sada izdržali.

DJ Meho: Da, pa, ne, ne može da se kaže da je ovo strip u kome, dakle nema dobrih stvari, tema je zanimljiva, likovi su zanimljivi iako o njima saznajemo manje nego što bsmo voleli (a Van Meterova ih uvodi mnogo više nego što je standard za strip ove dužine usred mejnstrim univerzuma), psihologija glavnog junaka je ubedljiva, tu su plauzibilne motivacije negativaca, pa i likovi koji nam obezbeđuju narativne preokrete tako da od antagonista zapravo dobijamo konfliktne heroje, a od simpatičnih žrtava podmukle prevrtljivce...

DJ Kemo: Ali...

DJ Meho: Ali, Alaha mu, ko može ovaj strip da pročita i da mi kaže da mu je jasno šta je pročitao, ko su svi ovi likovi, koje su im agende i motivacije, kako tu jedna situacija sledi iz druge i šta se bre, do sto đavola, tu izdogađalo? Ko? KO?

DJ Hamo: Da citiramo jednog Amerikanskog blogera koji je povodom finalne epizode napisao: Okay, I'm going to be 100% honest with everybody right here... I have NO idea what happened in this comic book... Seriously, usually I can at least string together a few sentences about a comic book(even one that I hated) describing the actual story. But I literally don't know what happened in this comic. Plain and simple. Let's just say that Hawkeye beat the bad guys(he did, I understood that much), and the Avengers Academy kids were being tested in the back-up feature and leave it at that.

DJ Meho: Pa, da, Van Meterova odrađuje solidne pripremne radove, ima dobar makro plan, ali kad dođe do momenta kad treba da, metaforički rečeno, hitneš lopticu u šumicu, dakle, do pripovedanja, sve se raspada. Nije mi uopšte smetalo što ovaj strip zapravo nema neku goruću potrebu za superherojima i što je sve mogla da bude neka nova epizoda Modesty Blaise. Mislim, Hawkeyejeva karakterizacija je dovoljno ubedljiva i njegov psihološki progres dovoljno jak da se premosti ova prepreka, ali rukovanje likovima, tranzicije iz scene u scenu, kauzalnost događaja, obezbeđivanje da čitalac razume šta koji lik radi i zbog čega je u kojoj sceni, ovo sve naprosto ovde ne drži vodu. Autorka nas iz scene u scenu zbunjuje pokazujući nam ljude za koje nismo sigurni ko su i šta je njihova uloga ovde kako rade stvari za koje ne vidimo vezu sa drugim stvarima rađenim na stranama pre ili posle. Vrlo retko u Marvelovom ili uopšte superherojskom stripu (koga nije pisao Grant Morrison koji ovakve stvar radi namerno) dolazim do situacije da ništa ne razumem a da nije naprosto u pitanju referenca na neke stvari iz istorije. Ovo je, jednostavno rečeno, slabo ispričana priča.

DJ Hamo: Što je greota i kad se uzme u obzir crtež Rogera Robinsona kome je ovo, mislim prvi pravi posao za Marvel. Moguće je da je pre ovoga radio neke naslovne strane, ali ne sećam se da sam ga video na nekom serijalu - čovek je do sada mahom radio crtež za novi Doctor Solar serijal Jima Shootera na Dark Horseu. I meni je njegov Marvel debi (ako je debi) vrlo solidan.

DJ Kemo: Ja i nisam prezadovoljan. Robinson je dobar u kompozicijama, akcione scene su mu sjajne, ali Doctor Solar je bio bolje nacrtan strip. Ovde je crtež prilično grub, pogotovo jer nema tuširanja i koliko dobijamo na dinamici na ovaj način, prilično gubimo na jasnoći. A u stripu u kome nam i inače ništa nije jasno, ne pomaže previše kad i crtač sve zamračuje i kad nismo svaki put sigurni koji je lik pred nama.

DJ Meho: Dakle, Avengers Solo je grozan izbor za čitaoca koji bi samo da vidi valjaju li ti Avengersi danas išta. Najbolje je da ga zaobiđu u širokom luku.

DJ Hamo: Ne preostaje nam ništa drugo nego da im preporučimo:

Secret Avengers

Autori: Nick Spencer, Warren Ellis, Rick Remender, Scott Eaton, Jamie McKelvie, Kev Walker, David Aja, Michael Lark, Alex Maleev, Stuart Immonen, Patrick Zircher, Gabriel Hardman

Izdavač: Marvel

DJ Meho: Pa, jasno, najbolji tekući serijal ili uopšte recentni strip koji ima Avengers u naslovu je onaj koji ne samo da nema mnogo veze sa kontinuitetom i status quoom, nego, bre, nema ni stalnog autora. Ovo treba čitati ako želite da čitate maštovite, zabavne stripove o superherojima koji svet spasavaju od pretnji o kojima običan čovek nikada ni ne treba ništa da zna jer ne bi mogao noću da spava.

DJ Kemo: U neku ruku, ovo je uporediv serijal sa Astonishing X-Men o kome je pisano onomad, naslov koji se ne zamara onime što se događa u glavnom kontinuitetu (iako mu načelno pripada) i umesto toga priča maštovite akciono-pustolovne priče u kojima je naglasak na superherojskoj akciji i kreativnim naučnofantastičnim zapletima umesto na internim odnosima članova tima i superherojskoj politici. I kada smo prvi put o serijalu pisali Decembra 2010. godine, pohvalili smo tadašnjeg scenaristu Eda Brubakera za lepršav špijunsko-akciono-naučnofantastični palp koji je imao mesta i za drevne kosmičke entitete skrivene na Marsu ali i za stari, dobri kung-fu.

DJ Hamo: Od njega je serijal, sa početkom Fear Itself preuzeo Nick Spencer koga smo onoliko hvalili za Morning Glories i T.H.U.N.D.E.R. Agents i koga ćemo jako pohvaliti za aktuelni Ultimate X-Men, uskoro kad budemo pisali o njemu, ali mora se reći da nekoliko epizoda koje je on uradio i koje su sve Fear Itself tie-inovi predstavljaju jedini pogrešan korak ovog serijala.

DJ Meho: Da, pa ne krivim ja tu Spencera preterano, naprosto je stavljen u bezveznu situaciju. Serijal koji je do tada decidno ignorisao glavni kontinuitet sada je trebalo uvezati sa aktuelnim DOGAĐAJEM a da se opet očuva tajnost tima za koga većina likova u Marvelovom univerzumu ni ne zna da postoji. Spencer je odabrao da uradi seriju zaokruženih priča u po jednoj epizodi koje bi se fokusirale na članove tima i neke njihove, uslovno rečeno skrivene strane. Beast se tako sureo sa starim prijateljem koji godinama krije da je mutant i ovo je u principu jedna duodrama napisana usred nacističke invazije na Vašington. Valkira je dobila origin story uvezan sa dostojanstvenim pričanjem o aktuelnim ratovima. Crna Udovica je dobila mogućnost da ožali poginulog ljubavnika Buckyja Barnesa, ali je ova epizoda iskorišćena za dijalošku analizu fenomena umiranja superheroja u stripovima i mada je možda za mrvu previše programska, interesantno se bavi svojom temom. Sve u svemu, Spencer je napisao nekoliko inteligentnih priča kojima je, pak falilo akcije i drame da bi bile sasvim zadovoljavajuće. Superherojski strip je bez njih ipak nepotpun. Ali kako rekoh, nije ovde Spencer kriv i ovo je u načelu bilo bezbolno za čitanje.

DJ Kemo: A onda je usledio gromoglasno najavljivani dolazak Warrena Ellisa na poziciju scenariste.

DJ Meho: Ne bez razloga. Šteta je što se Ellis zadržao samo šest brojeva na ovom stripu, ali dobili smo tačno ono što smo očekivali: maštovite, akcijom, egzotičnom naukom i ciničnim dijalozima nabijene superherojske priče koje nemaju ni vremena ni volje da se bakću superherojskom politikom. Ellis ne radi mnogo za Marvel ali vidi se da je u ovom poslu prilično uživao.

DJ Hamo: Ellis tvrdi da ga je na prihvatanje tog posla naveo Brubaker rekavši da je Ellisov stari Wildstorm serijal Global Frequency bio jedan od glavnih uticaja na Secret Avengers. I naravno, kad čitate Ellisove Secret Avengers epizode praktično je nemoguće da ne pomislite na Global Frequency: ovo je šest priča u šest epizoda, svaka sa jasno definisanim zapletom, akcijom i raspletom koje su delići hronologije borbe ovog tima protiv Shadow Councila, zločinačke organizacije sa okultnim korenima. Od epizode do epizode Ellis menja crtače, članove tima koje ćemo videti u akciji i pristupe zapletu tako da je svaka epizoda novo iskustvo a da opet ima dovoljno zajedničkih niti što se provlače tvoreći skladnu celinu.

DJ Kemo: Da, Ellis je sa promenama crtača i skakanjem od ideje do ideje (okultni neprijatelji, visokotehnološki neprijatelji, putovanje kroz vreme, napeta špijunska priča) uspeo da metodom kombinovanja ekstrema napravi skladnu celinu i još jednom demonstrirao svoje superherojske skilove pripovedanja tako da svaka epizoda bude nabijena do prskanja ne samo maštovitim pogledima na nauku i magiju, nego i karakterom, superherojskim šmekom i ciničnim humorom. Već je odnos Moon Knighta i Beasta zlata vredan sa savršenim tempom humora koji nikada ne usporava priču da bi napravio šaljivi pančlajn (greh koga Bendis prečesto pravi u Avengers i New Avenegers).

DJ Meho: Plus, saznali smo da Ellis ne priznaje nelegitimno otcepljenje Kosova od majčice Srbije, a to nije mala stvar.

DJ Kemo: Da, jedna od epizoda tim vodi negde u Srbiju a pominje se pripadnik KFORa koji je snimio određeni video materijal koji služi kao zamajac zapleta, pa je lako sabrati dva i dva.

DJ Hamo: Možda je najimpresivnija epizoda koju je nacrtao Alex Maleev a koja ne samo da sadrži nekoliko potpuo različitih crtačkih stilova nego je i jedna tipično ellisovski ambiciozna priča kako Black Widow da bi spasla tim koji je izginuo u akciji mora da promeni poznati tok istorije ali tako da niko toga ne bude svestan. Opaka priča!!!!!

DJ Meho: Meni je lično već prva epizoda koju je na sebi svojstven način nacrtao McKelvie (pretvarajući Beasta u zaista bizarnu abominaciju prirode) bila izvrsna sa kombinacijom naučne fantastike i akcije, Larkova epizoda mi je dala orgazmične džemsbondovske fleševe, a finale koga je crtao Stuart Immonen je takođe ispalo spektakularno ali istovremeno napeto, kombinujući triler, lavkraftovski horor i akciju. Naravno, posebno ističem epizodu koju je uradio David Aja jer bi ona i da nema interesantan scenario bila teški klasik već i na osnovu crteža koji je omamljujuće dobar, bilo u akciji bilo u suludo polomljenoj esherovskoj geometriji mesta na kome se priča događa.

DJ Hamo: Ellis i njegova kohorta crtača su zaista postavili letvicu visoko. Srećom, kako to ponekad u Marvelu zna da bude, uredništvo je možda čistom srećom znalo kako da isprati Ellisov rad pa je Tom Brevoort posle njega (koji je obećao mogućnost da uradi još Secret Avengersa u budućnosti) za scenaristu postavio Ricka Remendera. Ricka Remendera koji trenutno piše Venom i Uncanny X-Force a koja su oba veoma dobri serijali.

DJ Kemo: Odmah treba reći daRemender nije Ellis...

DJ Hamo: O'rlly?

DJ Kemo: ...i da njegov rad nema isti palp/ naučnofantastični šmek koga su ovde provlačili Brubaker i Ellis (i, dobro, u manjoj meri Spencer). Ali osnovni elementi - tajna borba protiv tajnog neprijatelja - su tu, a Remender uspeva da nam zapravo da zaplet koji je intrigantan i, slično njegovom radu na Uncanny X-Force, spoji motive iz Marvelove istorije sa pričom koju nose likovi koji su u jednakoj meri herojski ali i konfliktni.

DJ Meho: Da, mada je prva stvar koju ovde valja istaći to da je Remender promenio sastav tima. Steve Rogers više ne predvodi Secret Avengers, ustupajući mesto Hawkeyeju. Kako rekosmo, Marvel se trudi da Bartona više reklamira poslednjh meseci pa u ovom stripu on nosi isti kostim kao u filmu. Tu je i Jim Hammond, originalni Human Torch i ovo nije tek naklon predratnim Marvel fanovima već važan element zapleta, a tu je i, oh, gle čuda, Captain Britain. I Venom.

DJ Kemo: Remender voli da spaja nespojive stvari, kao i u Uncanny X-Force.

DJ Meho: Dobro, ja ću odmah reći da je Remender autor koji me frustrira onoliko koliko me i zadovoljava. Njegovi stripovi često umeju da budu zbunjujući jer vam se pred očima razvijaju intrige i misterije koje vam se ne objašnjavaju i morate da čekate mesecima pre nego što vidite šta je tačno to sve impliciralo i značilo. Ovo je sjajno kada čitate dvanaest epizoda u cugu (jedini način da zaista uživate u Dark Angel Saga u Uncanny X-Force), ali je užasno kada čitate epizode sa mesec dana razmaka. Ovo važi i za Remenderovu do sada jedinu završenu priču u Secret Avengers, pod nazivom Descendants. Neki elementi zapleta su naprosto neobjašnjeni i neobjašnjivi sa dostupnim informacijama.

DJ Hamo: Što jeste frustrirajuće.

DJ Meho: Ali, sa druge strane, Remender smišlja zaista dobre, interesantne intrige i misterije i Secret Avengers je sa njegovim dolaskom zaista postao serijal koga čovek iz meseca u mesec čita jer je autentično zainteresovan šta će biti dalje. Ima ovde nekoliko slojeva zapleta i prost sinopsis priče - Secret Avengers idu u grad ispod površine Zemlje da osujete robotsku invaziju na površinu - naprosto nije dovoljan da predstavi dubine sa kojima nas scenario suočava. Drugo, Remender radi interesantne stvari sa likovima. Stara garda Marvelovih čitalaca svakako nije oduševljena što su neki od likova ovde pretvoreni u nervoznije i drkadžijskije verzije samih sebe i u drugim okolnostima ja bih im se prodružio u kritici ali mislim da Remender ovakvu karakterizaciju pravda velikim pritiskom pod kojim se likovi nalaze. Agende samih likova ovde takođe nisu do kraja otkrivene i neočekivana herojstva ali i neočekivana izdajstva su plasirana tačno tako da čitaoca dalje intrigiraju umesto da ga nerviraju jer ne može da shvati zašto se nešto dešava. Iz svega je jasno da je Remender ispričao samo deo priče i posejao seme za budućnost ali ja sam prilično uživao jer mi je osnovni motiv bio dobar - roboti koji sebe shvataju kao živa bića i Avengers koji ovde u neku ruku ispadaju negativci - a i rad sa likovima mi se dopao.

DJ Kemo: Da, problem će naravno biti ako Remender ode sa serijala pre nego što unovči sve čipove koje je ovde pokupio i mi ne saznamo šta je bilo dalje. Zaista se nadam da ćemo dobiti drugi deo ove priče jer je njegov rad na Uncanny X-Force pokazao da ga morate pratiti duže od godinu dana pre nego što dobijete punu isplatu.

DJ Hamo: Ja se samo nadam da će se uz njega zadržati i Gabriel Hardman jer čovek je izvrstan izbor za ovaj strip. Nije on najbolji ni u izrazima lica ni u anatomiji, ali mračni a opet zavodljivi ton koji daje stripu (pomognut dobro odmerenim kolorom Bettie Breitweiser) je perfektna dopuna Remenderovom skriptu. Da ne pominjem potpuno old skool način na koji crta Beastovo lice tako da nas podseća na stare dane pre sekundarne mutacije kada se pretvorio u mačku.

DJ Meho: Ja sam samo srećan što je Ant Man ovde važan lik na kome se bazira veliki deo zapleta, plus dobijamo i njegovu psihološki razradu. Posle Ellisove javno izražene mržnje prema Ant Manu, ovo je melem na ranu!

DJ Kemo: Dakle, Secret Avengers, dame i gospodo, najbolji Avengers serijal koji trenutno izlazi.

DJ Hamo: Budite ovde i naredne nedelje kada ćemo vam pričati svoje utiske o filmu Avengers!!!