Intervju s Milisavom Bankovićem:

Radost stvaranja bez opterećenja (2)

Kakva su tvoja sećanja na predavače, Nikolu Mitrovića Kokana i Miju Kulića? Koliko je njihov pristup imao sličnosti, a koliko razlika?

Kokan je bio stara škola i tradicionalni kvalitet, majstor i učitelj, čovek pun resursa i znanja. Prosto je bilo neverovatno raditi na svom stripu po njegovim nadzorom i sa njegovom pomoći. Koliko smo samo visili kod njega dok nam je korigovao table, pokazivao stvari, pozajmljivao albume, opremu za rad... Mija je neka vrsta pank-majstora, vrhunski crtač, uvek spreman da pokaže i nauči, zanimljiv svojim anegdotama, stavom i pojavom. Uvek je zanimljivo pričati sa njim, on je davao toj školi potrebnu energiju i ... Ovaj, glamur? Glamur u Alice Cooper smislu? Malo deblji Alice Cooper. Hm. Tako nešto. Pozdrav za Miju! :)

Arsenal?

Od naoružanja posedujem badass kuninjski nož, i drveni boken koji mi je uvek na dohvat ruke, u slucaju da pocne dan Z. Da, drvenim bokenom se moze razbiti lobanja zombiju. U rukama znalca, razume se. Nešto mi govori da nećeš biti zadovoljan odgovorom...?

Mora da je u pitanju šesto i po čulo. Šta možeš reći široj publici o leskovačkom magazinu „Arsenal"?

Sjajna stvar u vezi „Arsenala" je to što je stvoren taj magazin, i odjednom se stvorio prostor da se tvoj strip zapravo štampa i objavi... To je bilo potpuno neverovatno, baš velika motivacija i drajv da radiš na stripu... I čini mi se da smo uspeli da ga popunimo solidnim stripovima.

Kao đak prve generacije Umetničke škole u Leskovcu, možeš li da razrešiš dilemu - šta je starije, Leskovačka škola stripa ili srednja Umetnička škola u Leskovcu? Kakav je bio odnos tvojih profesora iz Umetničke prema tvom bavljenju stripom - jesi li, drugim rečima, imao neke benificije, ili možda probleme zbog stripa?

Leskovačka škola stripa je starija. Odlučno tvrdim. A i ako nije tako bilo, ja sam tako zapamtio. A ovo je moj intervju. Imao sam sreću da mi profesor slikanja i crtanja bude Zoran Kostić, a razredni Peđa, a oni su bili kul i otvoreni prema raznim stvarima tako da je to sve išlo paralelno i organski. Imao sam jednom komentar jednog profesora da je to sa stripom što radim ok, ali da je prolazni hobi dok ne počnem da se bavim ozbiljnim stvarima. Eto, svako ima neko svoje mišljenje.

Kad smo već kod svog mišljenja, poznat si kao neko ko ga je uvek imao i ko se nikada nije ustezao da ga iznese. Stvarno, zašto si se svih ovih godina toliko uporno angažovao u raznim kampanjama protiv korupcije i korporacija, a za zaštitu čovekove sredine, toleranciju...?

O, hvala, ja sam mislio da sam ja povučen i da sam komformista..? Jel se tako kaže? Pa, iz istog razloga iz kog se nisam ložio na metal, koji sam doživljavao (pričam o tekstovima i duhu muzike, ok?) kao neki fantasy/mi smo evil/ložimo se žanr, a slušao pank koji je kao angažovan/borba za prava/pljuvanje po nepravdi i opresiji žanr. Kao. A ako postoji opresija/vezivanje ruku i pokrivanje očiju ljudima, meni je prirodno da me to ljuti i da osetim da se treba boriti protiv toga. Bilo da je to nacizam, ekstremni nacionalizam, korupcija, crkva (domaća i strana), ili jednostavno - glupost i neznanje. Treba se boriti protiv neznanja, zar se ne slazeš? A malo nemam više 15 godina pa se i ne angažujem baš nešto, nego, radim, plaćam struju i kiriju, i povremeno nešto serem po fejsbuku (inače ne psujem puno, al mi se sad nešto usladilo : ) I slušam mnogo više metala nego ikada ranije.

Koliko si, što se crtanja tiče, imao koristi od svog pohađanja srednje umetničke škole u Leskovcu?

Ne možes da zaista naučiš da crtaš dok ne crtaš po modelu. Life drawing. Ogromne koristi, ogromne. Nikad nisam napredovao toliko brzo kao za tih par godina. Da sam nastavio da crtam toliko i nadalje, ihaj... Nego, ja krenuo da se mlatim sa japanskim jezikom...  Marko: Jel ti žao? Ja: Nope! :)

Pa nije baš da nisi želeo da nastaviš. Probao si da upišeš Primenjenu, ali nisi uspeo da uđeš. Zašto misliš da se to desilo, i da li ti je iz ove perspektive žao?

Nisam uspeo jer delom nisam uradio dovoljno dobro prvi prijemni ispit iz crtanja i slikanja, a delom jer nisam pokušao ponovo i drugi i treci put. Bio sam srećan što sam upisao Japanski, i nastavio tuda, vredno prionuo i zaronio u svet japanskih ideograma. Vezan sam jako za japansku kulturu od detinjstva i baviti se Japanskim i Japanom me podjednako čini srećnim kao i crtanje. Delić života koji sam proveo u Tokiju mi je to osećanje vezanosti samo produbio i zapečatio. Evo pre neki dan sam se video sa jednim Japancem, jeli smo ćevape i objasnio sam mu da treba da dođe u Leskovac, na roštilj i stripove.

(Nastaviće se)