Intervju s Milisavom Bankovićem:

Radost stvaranja bez opterećenja (1)

Pitao sam se na koji način bih mogao da vam najbolje predstavim Milisava Bankovića zvanog Bane, mog dobrog prijatelja iz Leskovca na privremeno-permanentnom radu u Beogradu. Da li da ga prestavim kao jednog od najuspešnijih crtača koji su ponikli iz Leskovačke škole stripa (sa sve internacionalnom karijerom), kao jednog od animatora koji su nam doneli Technotise, verovatno najnagrađivanijeg autora na Balkanskim smotrama stripa ikada ili uspešnog game designer-a? Ili da ga pustim da sam progovori? Najbolje tako...

Prvo da raščistimo nešto, jednom za svagda - jesi li ti Beograđanin ili Leskovčanin?

Teško ćemo to da raščistimo, to je kao da se Brus Vejn zapita da li je on bilioner plejboj, ili psihotični tridesetogodišnjak u gumenom šismiš odelu... Verujem da svako sebi postavi to pitanje bar jednom u životu.

Ja ga nikada sebi nisam postavio. Ako ti jesi, do kog si odgovora došao?

Ne bih mogao da govorim o tim detaljima ovde. Ono što mogu da otkrijem je da jesam bilioner, i da posedujem izvesno odelo.

Odakle potiče intersovanje za strip? Da li si u startu hteo da crtaš stripove, ili prosto da crtaš, pa su stripovi došli kasnije?

Odmah sam bojicama  počeo da crtam likove sa balončićima i nekakvim krivim slovima, svaka strana sveske novi kadar. Crtao sam, recimo, likove iz Planete majmuna kako pričaju nešto, drže koplja itd. Tako da su prvo došli filmovi, pa crtanje, pa stripovi. I knjige, knjige, puno SF-a, puno Plave Ptice, Ninđa, Karl Maj... Ali stripovi... Jebote, kol'ko voliš stripove kad si mali, to je najbolja stvar na svetu koja postoji. Jel smem da psujem?

Smeš. Odakle ti u školi stripa? Zašto si došao, a zašto si ostao?

Pa došao sam jer mnogo volim stripove, pa mi bilo nekako logično da se upišem kad mi se već otvorila pred nosom. Povremeno mi padne na pamet neka priča, a pošto sam naučio da crtam, sklopim to u strip. Voleo bi ja i filmove svoje da pravim ako bude moglo, volim animaciju, evo sad pravim neke video igre... Sve je to jedna stvar.

Kako to da si ostao sve ove godine vezan za školu stripa iako od 1999. Živiš u Beogradu, istureni član Leskovačke škole stripa u prestonici?

Pa nastavio sam da crtam, povremeno dolazim u Leskovac, i osećam nekakvu pripadnost toj školi, otkud znam. Svako voli negde da pripada. I ponosan sam sto se u Leskovcu dešava Balkanska smotra i sto okuplja toliko fenomenalnih ljudi svake godine. Ali se ne osećam kao istureni clan, hvala lepo.

A odakle znaš onda kako se istureni član oseća? Možda je to grbuckanje u grlu što osećaš ovih dana baš osećaj isturenog člana u prestonici... Šalu na stranu, zašto se ne osećaš kao istureni član škole stripa?

Sada cu da upadnem u kontradikciju, ali ne prija mi da se predstavljam kao član ovoga i onoga. Volim školu stripa u Leskovcu, kao sto, na primer, volim i Srbiju, ali nije mi nešto bitno da se definišem ovako ili onako. Sutra ću otici na Papua Novu Gvineju i radiću kao gejm dizajner, i onda cu biti stanovnik Papua Nove Gvineje koji se rodio u Srbiji i išao u školu stripa u Leskovcu. Kuda vodi ovaj tekst? Vodi ka tome da se ne identifikujem previše sa stvarima, lokacijama i okolnostima. Volim neke ljude, oni žive ovde i onde, imam lepe i ružne uspomene za te lokacije, one čine deo mene, i to je to. Nismo u vojsci da svako dobije čin, naziv, broj i etiketu.

Ti si jedan od retkih ljudi koji je bio u Leskovačkoj školi stripa od njenog prvog dana. Kakvu su tvoja sećanja na to vreme, budući da je prošlo 17 godina? Šta nam možeš reći o tom periodu?

Ja sam bio mnogo stidljiv, al sam se nekako uklopio i u tu školu, i bilo je fenomenalno. Jedna velika i uzbudljiva stvar, crtati na hameru, tuširati Kokanovim metalnim percima, svako od nas je poceo da crta svoj strip, pa smo posle počeli međusobno da saradjujemo... Sjajno. A i to doba... Srednja škola, pank, pohovane tikvice, vegetarijanska musaka, transcendentalna meditacija... Znas na šta mislim.

Znam... Sem ovoga dela sa pankom, pohovanim tikvicama, vegetarijanskom musakom i transcendentalnom meditacijom. Ti si po godinama pripadao mlađoj grupi polaznika, ali si se nekako izdvojio od svojih vršnjaka i pridružio nama starijima. Sećaš li se ko je sve bio u toj starijoj ekipi?

Sećam se. Pa čekaj šta, da nabrajam sad..? Is this a test?

Nije, nego će ovaj intervju da čita i neko drugi sem mene i tebe. Dakle, stara ekipa...

Ok, vodili su prvenstveno Kokan i Mija, zatim Peka, bio je tu i Miodrag Veličković i još dosta ljudi koji su nesto uradili u Leskovcu i šire na tome polju, ima ih. Od polaznika tu ste bili ti i Igor, zatim Igor, vi ste bili malo intimidating jer ste bili stariji i poznavali se i tako to... Onda mlađi... Denis, blizanci... Ma neću da nabrajam, zaboraviću pola ljudi pa će neko da se uvredi. Moja memorija je kao sito i rešeto. Bilo je lepo, eto.

(Nastaviće se)