GASTON

     ''Da li je ovo znak za zabranjeno parkiranje ili džinovski lilihip?!'' Gotovo da nema nijednog ljubitelja stripa kome je ova rečenica nepoznata. Svakom će se, odmah po njenom pominjanju, javiti bar jedan od bezbroj kadrova u kojima majušni i nadasve nad*kani saobraćajac (ne bih ulazio razloge njegove očigledne frustracije) ispitivačkim pogledom odmerava simpatičnog dilkana koji viri iz svog pretpotopskog ''forda''.

     Da sve bude onako kako jeste pobrinuo se belgijski crtač Andre Franken, rođen 1924. godine u Briselu. Godine '46. on započinje rad na serijalu stripova o Spiruu i Fantaziju, kojim se bavio sve do 1969. kada ga je na njemu zamenio Ž. K. Furnije. Negde '57. godine, Franken počinje da se bavi dogodovštinama epizodnog lika iz prethodno pomenutog serijala. Tako je, sasvim slučajno rođen Gaston (nama poznatiji kao Gaša), koji će obeležiti decenije stvaralaštva njegovog idejnog ćaleta i ući u zavidnu listu najznačajnijih stripova svih vremena.

     Celokupan zaplet radnje koja se uglavnom odvija na jednoj jedinoj tabli stripa zasniva se na (ne)namernom sukobu glavnog junaka sa okolinom. Gaston je zaposlen u listu ''Spiru'', ali ''poslići'' koje on obavlja tokom radnog vremena, daleko su od uobičajenih aktivnosti jednog... nazovimo - radnika. Zapravo, Gašina uloga u firmi nije tačno određena. On je kurir, domar, piskaralo, potrčko koji se neprekidno penje na „piiiiiiip" kolegama, dok je njegova najupečatljivija osobina monstruozna aljkavost, te za njim svakodnevno ostaju vagoni nerešene pošte, gomile nepotpisanih dokumenata i sličnih pizdarija, ali isto tako i serije raznoraznih spravica i pomagala, samo njemu znane namene. Okolina obično nema razumevanja za Gastonove pronalazačke sklonosti, te je on sam jedna od osnovnih briga celokupne redakcije. Taj iščaćeni lik vraški je sposoban da svojom glupošću i po hiljadu i prvi put zagorča život svom pretpostavljenom i onemogući sklapanje ugovora sa matorim kenjatorom Gužvićem, potencijalnim finansijerom ustanove u kojoj radi, da se zaglavi u vreći za spavanje i jednom rukom doveze kola iz divljine u kojoj je kampovao, da svojim muzičkim instrumentima uzbuni celu armiju, kao i da u magli promaši zgradu u kojoj radi i uprska sklapanje ugovora kompanije u čijim se prostorijama nalazi...

     Takođe, znan je i stalni sukob sa pomenutim uličnim pubom, koji očigledno do zla boga ne miriše ''veseljaka u fordu'', a broj saobraćajnih kazni koje nasmejani delija (ili dileja, kako god) zaradio tokom svog ''života'' na tablama stripa - otprilike je ravan cifri sa bajate domaće novčanice sa likom Čika Jove Zmaja, koje se čitaoci rođeni pre devedesetih verovatno dobro sećaju... mlađarija neka gugla.

     Uprkos navoljama koje nenamerno stvara okolini, Gaston je ipak lik koga je nemoguće mrzeti. Njegovi bližnji uvek će pristati da prisustvuju demonstraciji neke nove ''korisne spravice'', koju je genije časkom smislio, ma koliki rizik ta demonstracija nosila. Neobično je zanimljiva i opsednutost vrcave gospođice Zoki Gašinom genijalnošću, koja ja uvek iznova iznenađuje (''Gospodine Gašo, pa vi ste pravo blago za jednu malu domaćicu!'') i na ko zna kakve bazobrazne primisli navlači...

     I tako... Ako vam je svakodnevnica suviše čemerna, ako vam se svet učini mizernim... čitajte Gastona. Možda će vam neki od njegovih izuma ponuditi odgovore za kojima čeznete... mada se tome ne nadajte previše. Ali garantujem vam - makar na trenutak skrenućete misli sa crnila koje vas okružuje, makar na tren razmišljaćete u koloru...